Христологија — разлика између измена

'''Христологија''' ({{Јез-грч|Χριστος}} — ''помазаникПомазаник, онај који је примио помазање'') је [[Хришћанство|хришћанско]] учење о две природе у личности [[Исус Христос|Исуса Христа]]. Учење је успостављено на [[Васељенски сабори|васељенскимВасељенским саборима]] (нарочито [[Први васељенски сабор|Првом]], [[Четврти васељенски сабор|Четвртом]] и [[Шести васељенски сабор|Шестом]]) синтезом новозаветних података и византијске [[Патристичка теологија|патристичке теологије]].

Исус Христос, Син и Логос Божији, јесте друго је лице [[Света тројица|Свете тројице]], оза комекојег Никејски [[Символ вере]] (чл. 2-7) тврди да је рођен пре векова од Оца; ''„Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, Јединосуштнога Оцу...“''. Ово исповедање вере [[Други васељенски сабор|Никејског васељенског сабора]] ([[325]]) које, насупрот [[Аријанство|аријанској јереси]], сведочи једносуштностједносушност сас Оцем, развијено је и појашњено на следећим васељенским саборима (Трећем, Четвртом и Петом)васељенском којисабору суна секојима суочилису саоповргнуте разнимразличита јересимајеретичка штоучења су се појавиленастала после Никејског сабора, а којекоја су порицалепорицала било једну од две природе, божанску или човечанску, било стварност људске воље у ипостаси Сина. [[Четврти васељенски сабор]] (Халкидон, [[451]]) усвојио је догму по којој Исус Христос јесте Оваплоћениоваплоћени Син БожијиБожји (Јн. 1, 14), истини Бог и истинити човек, једносуштан са вечнимс Богом и невидљив по божанској природи, а јединосуштанједносуштан нама по човечанској природи —, при чему су ове две природе савршено и тајанствено сједињене у божанској и јединственој ипостаси Логоса БожијегБожјег: несливено, непромењивонепроменљиво, нераздељиво и неразлучно. А [[Шести васељенски сабор]] у [[Цариград]]у ([[680]]—[[681]]) потврдио је да Син БожијиБожји има две природне воље и енергије (радње), једну- створену и другу нестворену, - сједињене нераздељиво ујединственому јединственом субјекту Логоса.

Христолошки догмат темељи се на откривеним новозаветним истинама које потврђују уједно божанство и историјску егзистенцију ''„Човека Христа- Исуса“'' (1. Тим. 2,5). Та сведочења признају не само историјску стварност земаљске егзистенције и активности ''„Исуса Назарећанина“'' (Дела ап. 2,22), него и идентичност између Сина Божијег и Исуса из Назарета, јер ''„Он је Син Божији“'' (Дела ап. 9,20).