Христологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Христологија''' ({{Јез-грч|Χριστος}} — ''Помазаник, онај који је примио помазање'') је [[Хришћанство|хришћанско]] учење о две природе у личности [[Исус Христос|Исуса Христа]]. Учење је успостављено на [[Васељенски сабори|Васељенским саборима]] (
Исус Христос, Син и Логос Божији, друго је лице [[Света тројица|Свете тројице]]за којег Никејски [[Символ вере]] (чл. 2-7) тврди да је рођен пре векова од Оца; ''„Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, Јединосуштнога Оцу...“''. Ово исповедање вере [[Други васељенски сабор|Никејског васељенског сабора]] ([[325]]) које, насупрот [[Аријанство|аријанској јереси]], сведочи једносушност с Оцем развијено је и појашњено на (Трећем, Четвртом и Петом)васељенском сабору на којима су оповргнуте различита јеретичка учења настала после Никејског сабора а која су порицала било једну од две природе, божанску или човечанску, било стварност људске воље у ипостаси Сина. [[Четврти васељенски сабор]] (Халкидон, [[451]]) усвојио је догму по којој Исус Христос јесте оваплоћени Син Божји (Јн. 1, 14), истини Бог и истинити човек, једносуштан с Богом и невидљив по божанској, а једносуштан нама по човечанској природи, при чему су ове две природе савршено и тајанствено сједињене у божанској ипостаси Логоса Божјег: несливено, непроменљиво, нераздељиво и неразлучно. А [[Шести васељенски сабор]] у [[Цариград]]у ([[680]]—[[681]]) потврдио је да Син Божји има две природне воље и енергије - створену и нестворену - сједињене нераздељиво у јединственом субјекту Логоса.
| |||