Палма де Маљорка — разлика између измена

 

Након римскога освајања Мајорка је до [[123. п. н. е.]] била лабаво везана за провинцију [[Тараконенсис]]. Римљани су основали два града Палмарију на југу острва и Полентију на североистоку на месту феничкога насеља. Док је Полентија била лука за римске градове на северозападном Медитерану, Палмарија је била лука за [[Античка Картагина|Картагину]] и [[Хиспанија|Хиспанију]]. [[Вандали]] су неколико пута пљачкали Палмарију.

===Византијски период===

Иако се не зна много о периоду када је [[Византија]] владала Балеарима постоје докази о византијском присуству, као што су мозаици, који су нађени у најстаријим деловима катедрале.

 

Од [[707]]. до [[1229]]. Палма де Мајорка је била под исламском влашћу. [[Мавари]] су почели долазити већ током 6. века. За то време становништво је развијало економију базирану на пиратским нападима и на самодовољности. Када се Византија повлачила доминантан група је то искористила и наметнула се остатку становништва. Муслиманска флота под командом Абд Алах ибн Мусе се [[707.]] зауставила на острву Мајорка и наговорили су доминантне групе у граду да прихвате мировни уговор, по коме ће плаћати Маварима порез, а задржати ће заузврат све економске, политичке, социјалне и верске структуре као до тада.

 

 

Након првих [[Викинзи|викиншких]] напада у којима је попљачкано острво уследио је [[848.]] или [[849.]] напад Кордобског калифата па је Палма де Мајорка морала ратифицирати уговор из 707. и престати са пиратским нападима. Ипак град још увек није био у пуном саставу [[Ал-Андалуз|Ал-Андалуза]]. Како је калиф из Кордобе јачао свој утицај у Медитерану, тако је показивао све више интереса за Мајорку. Након периода нестабилности на острву изазваном викиншлим инвазијама Мајорка је [[1003]]. постала саставни део [[Кордовски калифат|кордовског калифата]]. Није више била само вазална територија као до тада. На Мајорци се развила нова социјална организација, много сложенија него до тада. Трговина и производња су процветали, што је изазвало јак демографски раст.

[[Слика:Palma_de_Mallorca_La_Seu_Interior.jpg|мини|десно|300п|Унутрашњост катедрале]]

[[Слика:Palma_de_Mallorca_Bellver.jpg|мини|десно|300п|Тврђава Белвер на северу града]]

 

Иако је постаојала централизација под [[Омејиди]]ма није се могла успоставити хармонија различитих етничких група, тако да су и дање постојали етнички сукоби. Током 11. века знатно је опала контрола у калифату. Провинције су се ослобађале централне кордобске власти и постајале су таифе, тј ефективне суверене државе под оним гувернерима, које је именовао последљи омејидски калиф. Таифе се могу групирати у неколико широких категорија, а биле су арапскога, берберскога или словенскога порекла. Палма је била део словенске таифе, Денија таифе. Оснивач таифе је био Мухјахид ибн Јусуф ибн Али. Палма је постала главна лука за нападе на хришћанске бродове и обале. Одатле је лансиран напад на Сардинију од [[1016]]. до [[1017]], што је изазвало интервенцију ђеновешке и пизанске флоте. Денија таифа је трајала до [[1087]].

 

Због повољног положаја града одржавала се веома жива трговина са Каталонијом, Валенсијом, Провансом, Магребом, италијанским градовима. Од почетка 16. века побуна сељака против [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] те чести напади турских и берберских пирата изазвала је смањење трговачке активности, па је започело раздобље назадовања, које је трајало до краја 17. века.

===Од 17. века ===

== Становништво ==

Према процени, у граду је 2008. живело 396.570 становника.

| align=center| 333.801<ref name="City Population"/>

|}

==Масовни туризам==

Од 1950их масовни туризам је изменио изглед града и острва. Палма је због тога јако расла. У 1960. било је 500.000 посетилаца, а 1997. било је 6, 7 милиона посетилаца. Преко аеродрома крај Палме прошло је 19,2 милиона људи. Урбани развој привукао је имигранте из Африке и Јужне Америке.

 

{{Списак градова у Шпанији}}

[[Категорија:Градови у Шпанији]]

{{Link GA|es}}