Фојница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м проширивање увода
Нема описа измене
Ред 1:
{{Друго значење2|Фојница}}
{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
|слика=Fojnica, vyhlasene lazenske mesto.PNGjpg
|опис_слике=Фрањевачки самостан Духа Светога
|грб=
|мјесто=Фојница
Ред 23:
 
==Историја==
[[Слика:Fojnica.PNG|мини|лево|220п|Фрањевачки самостан Духа Светога]]
Име града, у писаним документима, први пут се спомиње [[18. март]]а [[1365]]. године. Прва половина [[15. век]] а је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани дио града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама ([[1403]]. године) и Дусини ([[1413]]. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим италијанским тканинама. Рударство, посебно производња [[Сребро|сребра]], било је најважнија привредна грана [[Средњи век|средњовековне]] Босне, а имало је несумњивог значаја и за привреду [[Европа|Европе]] онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око [[1430]]. године, укупно 12) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.