Столица — разлика између измена

Кроз [[историја|историју]] се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојем [[технологија|технологије]] и [[архитектура|архитектуре]]. До [[XVII век]]а у [[домаћинство|домаћинствима]] обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се само [[катедра|катедре]] [[Црква (заједница)|црквених]] великодостојника или [[аристократија|аристократије]]. Људи у [[средњи век|средњем веку]] су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Доба [[ренесанса|ренесансе]] је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу на [[антика|антику]]. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв. [[фалдистеријум]]а или савонарола столице, посебно популарне у [[фиренца|Фиренци]] и [[венеција|Венецији]]. Прављена је од [[ораховина|ораховог дрвета]], имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвучено [[плиш]]ем или [[кожа|кожом]], а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до [[XIX век]]а, више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво од [[дрво|дрвета]]. У [[XX век]]у се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развоја [[индустрија|индустријског]] дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У -{XIX}- веку издвајају се столице произведене у [[фабрика|фабрици]] Тонет (-{Thonet}-), а у -{XX}- веку столица од [[шперплоча|шперплоче]] Чарлса и Реј Имса (-{Charles & Ray Eames}-), Алвар Алтова (-{Alvar Aalto}-) столица број 41, Еро Сариненова (-{Eero Saarinen}-) столице од [[пластика|пластике]] и [[алуминијум]]а и Еро Арнианов (-{Eero Arnio}-) дизајн столица у облику шупљих [[сфера]] од [[фиберглас]]а и [[полиестер]]а.<ref>[http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=113 Portal građevinske industrije /građevinarstvo.rs/: „Stolica“] Тијана Јовановић-Петровић, датум: 25.9.2007.</ref>

 

== Столица у уметности ==

{{главни чланак|Концептуална уметност}}