Столица — разлика између измена

{{Друго значење|други појам|[[Столица (вишезначна одредница)]]}}

[[Слика:Aalto chair front.JPG|десно|мини|Столица]]

'''Столица''' је комад [[намештај]]а који служи за седење. Састоји се од дела на коме се седи, наслона и понекад наслона за руке. Углавном је столица намењена за једну особу. Столице имају ноге (најчешће четири) на којима стоји део на коме се седи, тако да је он подигнут од пода. Столица која нема наслон и наслон за руке се често назива '''хоклица''', а столица са три ноге '''троножац'''. Столице су обично делови намештаја који могу да се померају. Столица за више особа се између осталог зове ''[[кауч]]'', ''[[софа]]'' или ''[[клупа]]''. Столица која се налази у возилу, [[позориште|позоришту]] или [[биоскоп]]у се назива седиште. Столице за камповање могу бити склапајуће. У зависности од материјала од кога су напревљене столице могу бити: дрвене, дрвено-металне, металне, од [[прут|прућа]], од [[бамбус]]а, од [[пластична маса|пластике]], од пластике са металним ногама, тапациране...

 

Кроз [[историја|историју]] се функција столице није променила, али јесте њен дизајн који се развијао паралелно са развојем [[технологија|технологије]] и [[архитектура|архитектуре]]. До [[XVII век]]а у [[домаћинство|домаћинствима]] обичних људи столица није имала неку већу улогу, нити се водило рачуна о њеној удобности. Истицале су се само [[катедра|катедре]] [[Црква (заједница)|црквених]] великодостојника или [[аристократија|аристократије]]. Људи у [[средњи век|средњем веку]] су углавном радили ван куће и евентуално би користили за тадашње услове практичније столице на склапање. Доба [[ренесанса|ренесансе]] је између осталог, утицало и на уређење дома и донело нове дизајне столица, углавном по угледу на [[антика|антику]]. Развијен је нови тип столице на склапање, тзв. [[фалдистеријум]]а или савонарола столице, посебно популарне у [[фиренца|Фиренци]] и [[венеција|Венецији]]. Прављена је од [[ораховина|ораховог дрвета]], имала је укрштене ногаре и била украшена резбаријом и позлатом. Ради удобности, седиште је било пресвучено [[плиш]]ем или [[кожа|кожом]], а користили су се и јастучићи. Међутим и тада и све до [[XIX век]]а, више пажње се посвећивало дизајну него удобности. Столице су израђиване искључиво од [[дрво|дрвета]]. У [[XX век]]у се јавила потреба модерног човека за удобношћу, како у канцеларији, тако и у неформалним ситуацијама, што је довело до развоја [[индустрија|индустријског]] дизајна. То је донело поједностављивање њихове форме и структуре и започела је масовна производња. У -{XIX}- веку издвајају се столице произведене у [[фабрика|фабрици]] Тонет (-{Thonet}-), а у -{XX}- веку столица од [[шперплоча|шперплоче]] Чарлса и Реј Имса (-{Charles & Ray Eames}-), Алвар Алтова (-{Alvar Aalto}-) столица број 41, Еро Сариненова (-{Eero Saarinen}-) столице од [[пластика|пластике]] и [[алуминијум]]а и Еро Арнианов (-{Eero Arnio}-) дизајн столица у облику шупљих [[сфера]] од [[фиберглас]]а и [[полиестер]]а.<ref>[http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=113 Portal građevinske industrije /građevinarstvo.rs/: „Stolica“] Тијана Јовановић-Петровић, датум: 25.9.2007.</ref>

 

== Столица у уметности ==

{{главни чланак|Концептуална уметност}}

== Види још ==

*[[Канцеларијска столица]]

== Извори ==

{{reflist}}