Атомистика — разлика између измена

У 18. веку неколицина хемичара бавила се испитивањем особина гасова и били су познати под именом "пнеуматски хемичари". Између осталих то су били [[Џозеф Блек (Joseph Black, 1728 - 1799)]], [[Џозеф Пристли (Joseph Pristley, 1733 - 1804)]], [[Хенри Кевендиш]] (Henry Cavendish, 1731 - 1810), [[Џон Далтон]] (John Dalton, 1766 - 1844), [[Карл Вилхем Шеле]] (Karl Wilhem Scheele, 1742 - 1786) и [[Антоан Лаовазије]] (Antoine Laurent Lavoisier, 1743 - 1794). Савремена теорија о атомској структури материје настала је из истраживања ове групе хемичара.

Нешто после 1850. године, интерес за особине гасова и њихово истраживање показали су и физичари, што је довело до развоја кинетичке теорије гасова коју су утемељили [[Џејмс Клерк Максвел]] (James Clerk Maxwell, 1831 - 1879) и [[Лудвиг Болцман]] (Ludwig Boltzmann, 1844 - 1906). У тој теорији, која и данас важи, претпоставља се да се гасови састоје од малих честица, атома или молекула, које се налазе у стању непрекидног, хаотичног кретања....

Атомистички поглед превладао је тек после дуготрајне борбе са “енергетичарима”, како су називани противници атомске хипотезе. Упркос многим доказима о постојању атома многи су атомистику сматрали “интересантном хипотезом, допустивом са становишта наше спознајне моћи”. Одбијање атомске хипотезе од стране филозофа 19. века оставило је трага и на научнике тога доба од којих су многи пружали жесток отпор. На пример, [[Артур Шопенхауер|Шопенхауер]] (Arthur Schopenhauer, (1788 - 1860) немачки филозоф) је атоме сматрао ничим другим до “измишљотином апотекара незналица”, док је [[Ернст Мах|Мах]] (Ernst Mach 1838 - 1916), аустријски филозоф и физичар) “атомистичаре” називао “удружењем верника”, мисле•и на недостатак очигледног доказа о постојању атома. Мах је свакоме ко би му се обратио бране•и атомистичку хипотезу одговарао питањем: “Да ли сте икада лично видели атом?” Међутим, када је 1910. године видео сцинтилације алфа честица на флуоросцентном заклону, признао је, са резервом, да најзад верује у постојање атома.

Тако је идеја о честичној природи материје постала опште прихва•ена, иако се о самим атомима веома мало знало. Због тога је главна брига физичара с краја 19. века била утврђивање унутрашње структуре атома. Историјски гледано, истраживања су се одвијала у три паралелна правца која је године 1913. ујединио [[Нилс Бор]] (Niels Bohr, 1885 - 1962) у виду чувених постулата и [[Боров модел атома|модела атома]].

Прва група у којој се истицао [[Џозеф Џон Томсон]] (Joseph John Thomson, 1856 - 1940) испитивала је електрично пражњење у гасовима. Године 1897. Томсон је показао да се катодни зраци састоје од малих негативно наелектрисаних честица - електрона. То је први састојак атома који је био установљен. Присуство електрона опажено је касније и у неким другим појавама као што су термојонска емисија, фотоелектрични ефекат, x-зрачење и радиоактивност.