Атомистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Дуго се сматрало да је материја континуалне (непрекинуте) природе, што потиче још од Анаксагоре (око 500 - 428. п. н. е.). Друкчији поглед, да је природа материје дискретна (дисконтинуална) изнео је [[Демокрит]] (око 460 - 370. п. н. е.) који је најмање састојке материје назвао атомима (атомос - гр. недељив). Према првом схватању објект може да се дели на делове безгранично. Према другом, процес дељења не може да се одвија даље након што се достигну димензије атома.
Дискусија међу грчким филозофима остала је без резултата иако је била веома жива. Ни за једно гледиште није било експерименталне, искуствене потврде. Растућа вера геометричара да је простор непрекидан дала је тежину теорији о непрекидној грађи материје. Међутим ни тада, идеје о дискретној, честичној структури материје нису у потпуности биле одбачене. Оне су добиле јасну подршку Лукреција (97 - 55. п. н. е.) у познатом делу
У 18. веку неколицина хемичара бавила се испитивањем особина гасова и били су познати под именом
Нешто после 1850. године, интерес за особине гасова и њихово истраживање показали су и физичари, што је довело до развоја кинетичке теорије гасова коју су утемељили [[Џејмс Клерк Максвел]] и [[Лудвиг Болцман]]. У тој теорији, која и данас важи, претпоставља се да се гасови састоје од малих честица, атома или молекула, које се налазе у стању непрекидног, хаотичног кретања.
Ред 48:
==Спољашње везе==
* [http://plato.stanford.edu/entries/atomism-ancient/ Ancient Atomism]
* [http://www.chemcases.com/nuclear/nc-01.htm Discovery of the Neutron]
|