Панонска низија у Србији — разлика између измена

'''[[Панонска низија]]''' представља веома значајну област данашње [[Србија|Србије]]. Она заузима [[Војводина|Војводину]], северни, [[Равница|равничарски]] део [[Србија|Србије]] и уски појас јужно од [[Река Дунав|Дунава]] и [[Сава (река)|Саве]]. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 -{m}- надморске висине, а равничарску„равничарску идилуидилу“ ремете [[острвска планина|острвске планине]], алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.

[[Острвске планине]] представљају остатке спуштеног дијела старе масе тј. унутрашњих [[Динариди|Динарида]]. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стијена различите старости: [[Палеозоик|палеозојских]] [[шкриљци|шкриљаца]], [[мезозоик|мезозојског]] [[кречњак|кречњака]] итд. Падине [[Фрушка гора|Фрушке горе]] и [[Вршачке планине|Вршачких планина]] изграђени су од органских [[неоген]]их седимената и [[плеистоцен|плеистоцених]] наслага [[лес]]а. Острвске планине [[Панонска низија|Панонског басена]] у [[Србија|Србији]] су: [[Фрушка гора]], [[Вршачке планине]], [[Цер (планина)|Цер]], [[Авала]], [[Космај (планина)|Космај]], [[Букуља]], [[Венчац]], [[Рудник]], [[Гледићке планине]], [[Јухор]].

[[Алувијална раван|Алувијалне равни]] [[Дунав]]а, [[Тиса|Тисе]], [[Морава|Мораве]] и [[Сава|Саве]] су карактеристичне за [[Панонска низија|Панонски басен]]. То су најнижи и најмлађи облици рељефа овеовог регијеподручја [[Србија|Србије]]. Састоје се од ријечних наноса: [[Глина|глине]], [[Пијесак|пијеска]] и леса[[лес]]а. Обрасле су ритским шумама[[шума]]ма и трском[[трска|трстицима]]. Због честог плављења у [[Алувијална раван|алувијалним равнима]] спроводе се процеси [[Мелиорација|мелиорације]].

[[Лесна зараван|Лесне заравни]] су [[Еолски процес|еолски]] елементи рељефа[[рељеф]]а у дну [[Панонски басен|Панонског басена]]. Настале су током [[плеистоцен]]а преносном снагом [[Ветар|ветра]]. У Панонском басену [[Србија|Србије]] јавља се више лесних заравни. То су:

Од свих лесних[[лес]]них заравни могла се утврдити прелесна топографија. [[Сремска лесна зараван]] је навејана око [[Фрушка гора|Фрушкогорског]] гребена. На јужном ободу бачке лесне заравни у [[Нови Сивац|Новом Сивцу]] [[лес]] је у нижим деловима [[Глина|глиновит]], а југоисточно од [[Стари Сивац|Старог Сивца]] [[песак|песковит]]. Лесне заравни су навејане за време [[Глацијални процес|глацијалних стања]] и то у [[зима|зимским]] временима. Велике панонске реке таложиле су [[песак]] и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили [[песак]] и муљ стварајући лесне заравни. Зиме [[Глацијални процес|глацијалних периода]] биле су сиромашне [[снег]]ом, то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене високим [[Планина|планинама]]. Лесне заравни су настале [[Еолски процес|еолском акумулацијом]] тако да су у основи [[Еолски процес|еолски облици]].