|
О овој бици ће писати и стране новине. [[Француска|Француски]] лист „Монитер“ је у броју 245., [[12. април]]а писао о овом боју:<ref>М. Вукићевић, Карађорђе II, Београд 1912. стр. 66.</ref>
{{цитат|''Пре неки дан била је врло крвава борба, код Баточине. Устаници су опколили ово место где се налазило 400 турака, који су се очајнички бранили и тек после борбе од неколико часова они су уступили јачој сили али су готово сви исечени.}}'' Према овом листу погинило је и 100 српских устаника.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. стр. 76.</ref>
Поред осталих и ова победа устаника биће у песми опевана:<ref>В. Десница, Историја Србије у делима Великана, Београд 1980. стр. 200.</ref>
''{{цитат2|После затим Црни Ђорђе стиже.<br/>И опколи Крагујевац брже;<br/>Па к’ удари брже на Кучук Алију<br/>И учини борбу страшну,<br/>И ту Кучук-Алију разбише,<br/>К Баточини после отидоше,<br/>И на Турке тамо ударише,<br/>У ханове они с’ затворише<br/>после Срби јуриш учинише<br/>и Ханове Турске попалише,<br/>и ту тријест рањених Турака,<br/>изгореше жалосна им мајка,<br/>седамдесет на месту остаде,<br/> друге шпијун одатле изведе,<br/>пак одатле почеше бегати,<br/> к Јагодини што брже градити<br/>Ал’ их срете Ђорђе Петровићу,<br/>И Стефан Баша-Јаковљевићу,<br/>Храбра војска и њ’ удари,<br/>за четри сата их терали,<br/>ту сто тријест Турака падоше,<br/>на путу мртви остадоше,<br/>и убише Хусеин-Ганића,<br/>А и Јусуф-Агу Климентића.}}
''
== Последице ==
|
