Јохан Хевелије — разлика између измена

(edited with ProveIt)
м
((edited with ProveIt))
| напомене =
}}
Јохан Хевелије ({{јез-лат|Johannes Hevelius}}, {{јез-пољ|Jan Hewelcke}}; [[28. јануар]] [[1611]]. [[Гдањск]], [[Пољско-литванска унија]] (санашња Пољска) — [[28. јануар]] [[1687]]. Гдањск, Пољско-литванска унија) је био [[астрономија|астроном]] и произвођач инстумената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у ПољскомПомеранском војводству у оквиру [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједница Пољске и Литваније]], ХевелијусХевелије је по рођењу и образовању био Немац, због чега га и [[Немци]] и [[Пољаци]] сматрају својим научником.<ref name="nndb">{{cite web | url=http://www.nndb.com/people/649/000096361/ | title=Johannes Hevelius | publisher=Soylent Communications | accessdate=15. 10. 2012.}}</ref><ref name="eaa">{{cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} | page = 1690 | id = ISBN 0-7503-0440-5}}</ref>
 
==Биографија==
Хевелије се школовао у Гдањску, да би [[1630]]. завршио права на Универзитету у [[Лајден]]у. Путовао је по свету боравивши у [[Лондон]]у ([[1631]]) и [[Париз]]у ([[1632]] — [[1634]]). На путовању се упознао са радом [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]]. По повратку у Гдањск [[1634]]. године постао је члан [[гилда|гилде]] пивара, а следеће године се оженио Катарином Ребешке, богатом комшиницом (њени родитељи су били власници две куће до куће Хевелијуса).<ref name="galileo">{{cite web | url=http://galileo.rice.edu/Catalog/NewFiles/hevelius.html | title=Hevelius, Johannes | publisher=The Galileo Project | date=1995. | accessdate=October 15, 2012 | author=Westfall, Richard S.}}</ref>
 
Укључен и у локалне послове, Хевелије се од [[1639]]. окреће астрономији као својој основној окупацији. Изградио је у својој кући опсерваторију [[1641]], која је укључивала и [[Оптички телескоп|телескоп]] без тубуса жижне даљине 50 m који је сам конструисао (по Брахеовим идејама).<ref name="nndb" /> Опсерваторију је назвао ''Sternenburg'' или ''Stellaburgum'' и у своје време је била најбоља опсерваторија у свету, док није уништена у пожару [[1679]].<ref name="eaa" /> Након Катаринине смрти, оженио се по други пут [[1663]]. године. Његова супруга, Елизабета, била је и његова сарадница у посматрањима.<ref name="pae">{{cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopaedia | editor = Patrick Moore | publisher=Philip's | year=2002 | location=London | isbn=0-540-07863-8}}</ref>
 
Хевелије је умро у Гдањску напунивши 76 година, [[28. јануар]] [[1687]].<ref name="nndb" />
 
==Рад==
[[Слика:Hev frontespizio uranographia.jpg|десно|мини|300п|Јохан Хевелије представља свој каталог са новим сазвежђима]]
Јохан Хевелије је отац [[селенографија|селенографије]] (географија [[Месец]]а) објавивши прво дело које се детаљно бавило описом Месечеве површине — ''Selenographia'' — [[1647]]. године. Хевелије је тамне површине на Месецу назвао морима, што је термин који се и данас користи. Приликом картографисања Месеца, открио је појаву [[либрација|либрације]].<ref name="nndb" />
Јохан Хевелије ({{јез-лат|Johannes Hevelius}}, {{јез-пољ|Jan Hewelcke}}; [[28. јануар]] [[1611]]. [[Гдањск]], [[Пољско-литванска унија]] (санашња Пољска) — [[28. јануар]] [[1687]]. Гдањск, Пољско-литванска унија) је био [[астрономија|астроном]] и произвођач инстумената. Мада је рођен и готово цео свој живот проживео у Пољском војводству у оквиру [[Државна заједница Пољске и Литваније|Државне заједница Пољске и Литваније]], Хевелијус је по рођењу и образовању био Немац<ref name="nndb">{{cite web | url=http://www.nndb.com/people/649/000096361/ | title=Johannes Hevelius | publisher=Soylent Communications | accessdate=15. 10. 2012.}}</ref><ref name="eaa">{{cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} | page = 1690 | id = ISBN 0-7503-0440-5}}</ref>
 
Открио је 4 [[комета|комете]] — [[1652]], [[1661]], [[1672]]. и [[1677]]. године, и претпоставио да се оне крећу око [[Сунце|Сунца]] [[парабола|параболичним]] путањама (данас знамо да се комете крећу или [[елипса|елиптичним]] или [[хипербола|хиперболичним]] путањама, док је парабола гранични сличај ове две класе). Кометама је посветио дела ''Prodromus cometicus'' ([[1665]]) и ''Cometographia'' ([[1668]]).<ref name="nndb" /><ref name="pae" />
 
Дело ''Machina coelestis'' ([[1673]]) је посвећено астономским инструметима.<ref name="nndb" /><ref name="eaa" />
 
Након Хевелијеве смрти, Елизабета је објавила његов каталог звезда, ''Prodromus astronomiae'', и пратећи атлас звезда, ''Firmamentum Sobiescianum'', у којима је Хевелије увео нова [[сазвежђе|сазвежђа]]:
* [[Ловачки пси (сазвежђе)|Ловачки пси]]
* [[Гуштер (сазвежђе)|Гуштер]]
* [[Мали лав (сазвежђе)|Мали лав]]
* [[Рис (сазвежђе)|Рис]]
* [[Лисица (сазвежђе)|Лисица]]
* [[Штит (сазвежђе)|Штит]]
* [[Рис (сазвежђе)|Рис]]
* Кербер
* Mons Maenalus
 
===Извори===
{{извори}}
 
===Спољашње везе===
{{Commons category|Johannes Hevelius}}
*
* http://galileo.rice.edu/Catalog/NewFiles/hevelius.html
* http://www.ianridpath.com/startales/hevelius.htm
{{DEFAULTSORT:Хевелије, Јохан}}