Морис Утрило — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
'''Морис Утрило''', рођен и као '''Морис Валадон''', ([[25. децембар]] [[1883]] - [[5. новембар]], [[1955]]) био је [[Француска|француски]] [[сликар]] који је нејчешће сликао панораме градова. Он је један од најнапреднијих сликара у историји, ал опет његове слике на аукцији достижу близу до 1 милион долара.
 
Рођен на [[Божић]] у [[Монмартр]]у, четврти у [[Париз]]у, Утрило је један од ретких [[сликар]]а који је заиста рођен тамо.
 
Утрило је рођен из везе између модела тинејџера, [[Сузан Валадон|Мери-Клементина Валадон]], и, како се данас мисли, младог аматерског сликара по имену Бојси. Утрилова мајка, [[Сузан Валадон]] била је модел који је позирала многим сликарима као што су [[Берта Моризо]] и [[Пјер Огист Реноар]], као и [[Aнри де Тулуз-Лoтрек]]. Тулуз-Лотрек ју је упознао са сликаром [[Едгар Дега]]ом, wкоји ју је охрабривао да црта.
 
Постоји чак и једна шаљива прича, урбана легенда о Утриловом пореклу. Прича се да када се Утрило родио, нико није хтео да га прихвати као своје. Прво је Сузан Валадон отишла код Реноара зато што је била његов модел пре девет месеци. Реноар је погледао у бебу и рекао, 'Он неможе бити мој, боја је ужасна!' Онда је отишла код Дега-а, за кога је такође била модел. Дега рече, 'Он неможене може бити мој, облик је ужасан!' У кафеу, Утрилова мајка опази сликара за кога је знала да се зове [Мигел] Утрило, коме је пришла и позалилапожалила се на проблем. Човек јој је рекао да ће дати детету презиме Утрило под изговором: 'Биће ми драго да ставим своје име на рад који је или Реноаров или Дегаов !'"<ref>''New York Times,'' April 21, 2006</ref>
 
[[image:moulins.JPG|thumb|260px|right|Три ветрењаче у Монтрмартру]]
Када је ментална болест захватила тада 21 годишњег Утрила, храбрили су га да црта са његовом мајком. Захваљујући томе ускоро показује велики таленат у сликању. Мајка га је научила свеме што је знала, и он је ускоро почео да слика све што је видео у Монмартру. Приказивао је чудне пејзаже које су очаравале пролазнике,и задивљавало познавалаце. Ове слике инспирисале су многеуметнике да опет разматрају свој стил и свет, и уместо да се окрене апстракцији, Утрило је опет створио реалност. Међутом нажалост током свога живота, његов ментални поремећај довешће га и до боравка у менталним установама.
 
Критика га је запазила тек [[1910]] године. До 1920., он постаје легендарна фигура, интернационално позната. Године [[1929]], Француска влада награђује га са орденом [[Легија части|Легијом части]]. Донас, туристи Париза и Монмартра четврти могу пронаћи многа његова дела на разгледницама, а једна од најпопуларнијих је свакако и чувена слика из 1936. под називом: ''Montmartre street corner / Lapin Agile''.
 
Године 1935, са својих 52, жени се са Луси Валоре и сели се у Le Vesinet мало ван Париза. У то време био је сувише болестан да ради на отвореном преостору, и почиње да слика по мотивима разгледница и по сећању. Упркос што је током живота био [[алкохолизам|алкохоличар]], доживео је своје седамдесете године. Утрило умире [[5. новембра]], [[1955]], и бива сахрањен на гробљу [[Cimetière Saint-Vincent]] у [[Монтрмартру]].
84

измене