Попречно-пругасти мишић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Bot: formatiranje referenci |
||
Ред 10:
Попречно-пругасте мишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] ({{јез-лат|myocytus striatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судови]] и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
Мишићне ћелије (миоцити) су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15"
У [[цитоплазма|саркоплазми]] миоцита се налазе бројна овоидна [[једро|једра]], велики број [[органела]] и мишићна влаканца ({{јез-лат|myiofibrillae}}), која заузимају највећи део волумена ћелије. Једна од главних микроскопских карактеристика ових мишића је испруганост у попречном правцу, што је последица структуре миофибрила у коме се смењују светле (изотропне) и тамне (анизотропне) пруге. Ту појаву је први приметио Левенхук [[1685]]. године.
[[Миофибрил]] је посебно диференцирани, контрактилни део [[цитоплазма|цитоплазме]] и то је основна функционална јединица мишићне ћелије. Има кончасту структуру и дијаметар 1-2 -{µm}-. Мишићна влаканца су постављена паралелно дужој осовини ћелије и показују тенденцију груписања у снопове, који се називају Конхајмова поља.<ref name="r3"
[[Актински филаменти|Актински]] и [[миозински филаменти]] се једним делом преклапају и тако узрокују попречну испруганост. Светле пруге садрже само актинске филаменте и називају се И-пруге, јер су изотропне за поларизовану светлост. Тамне пруге садрже миозинске и крајеве актинских филамената. Оне се означавају као А-пруге, јер су анизотропне за поларизовану светлост. У средини тамне пруге налази се Х-пруга (Хенсенова мембрана) која садржи само дебеле филаменте. Крајеви актинских филамената су причвршћени за тзв. З-диск, а део [[миофибрил]]а (односно читавог мишићног влакна) који се налази између два З-диска се назива ''саркомера''.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација" Београд, 1999.)</ref>
Ред 43:
* мишићи са косим влакнима (троугласти и перасти),
* мишићи са спиралним влакнима,
* укрштени мишићи (који имају различит правац простирања влакана).<ref name="r15"
==Васкуларизација==
Ред 61:
==Регенерација==
Иако скелетни миоцити немају способност деобе, они имају донекле изражену моћ регенерације. У случају мањих повреда, обнављању мишића доприносе сателитске ћелије које пролиферишу и тако надокнађују изгубљене миофибриле. Ипак, ако се ради о већој повреди ствара се ожиљак од везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]].<ref name="r3"
==Референце==
|