Википедија

Карабин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.3) (Робот: додато az:Karabina
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 26:
[[Слика:Spencer-rifle.JPG|десно|320п|мини|Спенсерова репетирка]]
 
Током XIX века, карабини су често развијани независно од пешадијских пушака, и у многим случајевима нису користили ни исту муницију, што је отежавало снабдевање. Изузетан искорак у развоју ове врсте оружја остварен је крајем [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] [[Карабин Спенсер|карабином Спенсер]]. Ово оружје је међу првима користило сједињени метак са ивичним паљењем и поседовало је магацин са опругом, смештен у кундаку, који је примао седам метака. Метак је убациван у цев помоћу закривљене полуге која је истовремено служила као браник обараче, слично каснијим пушкама система "Хенри" и "Винчестер"Винчестер“. Ударач се налазио са спољне стране оружја, у стилу дотадашњих перкусионих пушака, и његово запињање се обављало ручно, независно од убацивања метка у цев.
 
Крајем XIX века је у многим земљама постало уобичајено да се пушке са обртно-чепним затварачима (система Маузер, на пример) производе у пуној величини и верзији карабина. Један од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих карабина је била Винчестерова рептетирка, која је произвођена у неколико верзија које су користиле [[револвер]]ску муницију. Ово је чинило идеалан избор за [[каубој]]е и истраживаче Америке, јер су могли да носе револвер и карабин који користе исту муницију.
Ред 44:
 
[[Слика:Karabin_M1924CK_i_jurisni_noz.jpg|десно|320п|мини|[[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|Карабин М1924ЧК са јуришним ножем]]]]
За потребе Јуришних одреда војске [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]<ref>А. Животић, “Јуришне (четничке) јединице војске Краљевине Југославије 1940.-1941. године”, Војноисторијски гласник, бр. 1-2, Београд 2003</ref> у Војно техничком заводу у Крагујевцу на основу пушке М1924, произвођене по лиценци Фабрик Насионал {{јез-фра|Fabrique Nationale de Herstal}} из [[Белгија|Белгије]] конструисан је [[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|карабин М1924ЧК]]. Ознака ЧК је скраћеница за "четнички карабин", јер је првобитно било предвиђено да се "Јуришни одреди" зову "Четнички одреди"одреди“. Пушка је скраћена по угледу на већ постојећу "соколску пушку", намењену обуци омладине у гађању. Ручица затварача је савијена на доле ради лакшег руковања, дужина цеви је скраћенa на 415-{mm}-, а цела пушка на 955-{mm}-. <ref>Часопис "Метак", 1991, Бранко Богдановић: Југословенска јуришна пушка и нож модела 1924 ЧК</ref> У борбеном комплету је и борбени нож са двостраним сечивом <ref>[http://www.berza-antikviteta.com/index.php?s=v&vbr=2 Берза антиквитета: Нож југословенске јуришне пушке.]</ref> који служи као бајонет. Оружје је произвођено од априла 1940. до априла 1941. и тачан број произведених комада се на зна. Немци су заробљене примерке увели у наоружање и означили шифром -{G289(j)}- или именом {{јез-нем|Jugoslawisches Komitengewеhr 7,9mm}}, односно "Југословенска комитска пушка 7,9 -{mm}-.
 
=== После II светског рата ===
Ред 91:
 
[[Слика:Zastava M-21 C.jpg|десно|320п|мини|М-21С са потцевним бацачем граната, оптичким нишаном, ручицом за ношење и батеријском лампом.]]
Пратећи опште трендове и фабрика [[Застава Оружје]] је према спецификацијама [[Војска Србије|Војске Србије]] модернизовала своју породицу пешадијског наоружања, засновану на систему Калашњикова и увела у производњу модел [[Застава М21|М-21]] <ref>http://web.archive.org/web/20080116184610/http://www.danas.co.yu/20040812/terazije1.html Данас, 12. август 2004.</ref>. Оружје је конструисано око метка 5,56 × 45 -{NATO}-. Производи се у три верзије: "[[Застава М21|М-21]]", "М-21С" и "М-21 аутомат"аутомат“. [[Застава М21|М-21]] је јуришна пушка пуне дужине од 1000 -{mm}-, док су остале две верзије карабини дужине 915, односно 815 -{mm}-. (Све дужине су са расклопљеним кундаком).
 
[[Застава М21|Застава М-21]] има уграђену шину система "Пикантини", која омогућава постављање различитих оптичко-електронских уређаја који одговарају НАТО стандарду. Дејствује јединачно или рафално, а према жељи наручиоца "Застава" производи и верзије које дејствују кратким рафалима од по три метка. Постоји могућност монтаже потцевног бацача граната БГП-40 калибра 40 -{mm}-, који је развијен по узору на руски "Кастјор", БГ-15 и БГ-30 и омогућава директно гађање циља под малим углом. Поред кочнице и регулатора паљбе са десне стране оружја, типичне за Калашњиков, пушка је опремљена још једним са леве стране, изнад пиштољског рукохвата. Команде са леве и десне стране су синхронизоване. Кундак и поткундак, који су на ранијим верзијама израђивани од дрвета, замењени су деловима од полимера високе отпорности. Оквири са 30 метака одговарају НАТО стандарду -{STANAG}- и израђују се у две верзије: од метала и од полимера.<ref>[http://www.zastava-arms.rs/ Zastava Arms<!-- Bot generated title -->]</ref>
Ред 113:
Данас се у САД на комерцијалном тржишту "карабинима" називају и оружја на пиштољску муницију, која се пуне оквиром великог капацитета, продужене цеви, изведена из аутомата и којa дејствују само јединачно. На овај начин произвођачи оружја избегавају законску класификацију "оружја за напад" {{јез-енг|assault weapon}}, чија продаја и поседовање потпада под Савезни акт о оружју {{јез-енг|National Firearms Act}} и Акт о контроли ватреног оружја {{јез-енг|Gun Control Act}}. За многе власнике који би волели легално да поседују аутомат, ово представља прихватљив компромис. Иако су у функционалном смислу идентични пиштољским карабинима, ово су у ствари прерађени аутомати. Примери за ово су Бушмастер Карбон 15, калибра 9 -{mm}- {{јез-енг|Bushmaster Carbon 15}}, -{FN PS90}- и "Хеклер и Кох" -{HK94}-.
 
У појединим историјским изворима се може наћи и назив "машински карабин"карабин“. Ово је у појединим периодима било званично име за поједине аутомате, као што су, рецимо, британски "Стен" и аустралијски "Овен"Овен“.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карабин”