Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало [[1593|1593.]]. године, када је ту подигао свој [[вакуф (ислам)|вакуф]] (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Он је узет као „[[данак у крви]]“, а када је одвођен у [[Истанбул|Цариград]] овдје су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио [[џамија|џамију]], 24 дућана, мусафирхану са 20 димњака, [[турско купатило|хамам]], пекару, мектеб и водовод, за који је [[вода]] доведена са планине Лисине. Посебном вакуфнамом (који се чувао у Земаљском музеју у [[Сарајево|Сарајеву]]) оставио је 690.000 [[акче|акчи]] за унапређење [[трговина|трговине]] и занатства и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов [[коњи|коњ]]) бесплатно могао бити гост 24 часа.<ref name="zav"> Гојко Јокић: „Мркоњић Град — Град I засједања ЗАВНОБиХ-а“, 1979. године</ref>
[[Град]] спомиње у својим записима и познати турски путописац [[Евлија Челебија]] [[1660|1660.]]. године, наводећи да су га спалили [[ускоци]] [[Стојан Јанковић|Стојана Јанковића]].<ref name="rađanje">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/radjanje_vakufa/ |title=Рађање Вакуфа |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija"> Ловреновић И: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић Град 1973.</ref>
Мјесто је касније названо Јениџе Јајце (''Ново Јајце''). Затим добија име Варцарев Вакуф, па Варцар Вакуф, а [[1925]]. године име је промијењено у Мркоњић Град, у знак сјећања на српског владара [[Петар I Карађорђевић|Петра -{I}- Карађорђевића]] који је као [[Петар I Карађорђевић|Петар Мркоњић]] учествовао у [[Невесињска пушка|босанско-херцеговачком устанку]] [[1875|1875.]]. године.<ref name="zav"> Гојко Јокић: „Мркоњић Град — Град I засједања ЗАВНОБиХ-а“, 1979. године</ref>
{{цитат2|''Градски вијећници, нарочито Срби, захтијевали су да се граду промијени име. Томе су се јако противили сви католички и муслимански градски одборници; осим Цере, власника кахве и хана на чаршији. Тако се град од данас зове Мркоњић Град, а не Варцар Вакуф као до сада''.<ref name="vodic"> Мирослав Караулац: „Водич кроз Варцар Вакуф“, 1984. године</ref>}}