Марко Недељковић — разлика између измена

Дипломирао је [[Историја уметности|Историју уметности]] на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]]. Од [[1996]]. године носи звање истакнутог уметника. Ангажован је у областима критичке и хуманистичке есејистике, [[модерна уметност|модерне уметности]], методологије Историје уметности и ТВ-документаризма. Блиско му је начело да хуманистички интелектуалац треба да изграђује и саображава облике свога рада према захтевима и проблемима средине у којој делује. У тим оквирима, у којима треба ослушкивати одјеке [[Станислав Винавер|Станислава Винавера]], огледа се заправо морални и аксиолошки капацитет личности. Критичка опредељеност интелектуалца је по дефиницији оспоравање провинцијализујућих и догматизујућих токова и тековина у културном и научном животу.

* „Виђење и загонетка“ (1994)<ref>Извори и Виђења, Марко Недељковић, Просвета, Београд (1994), ISBN 86-07-00800-5</ref> - прилози за једну могућу хуманистику 1973-1993), идавач [[Просвета (издавачко предузеће)|Просвета]] у жанровски различитим прилозима, кроз четири одељка ( Дух полемоса, Трагови декартовске осе, Не-извесно огледање Модерне, Теорија критике као теоретичност науке) у прва два одељка предочава „поље повишене идејне тензије“. У наредна два, троделна тематизација (модерна уметност, теорија критике, методологија приступа) у зависности од подстицаја и контекста се шири ка могућим сагледавањима из различитих аспеката хуманистике.

* „Недоглед Икарије“ (2000)<ref>Недоглед Икарије, Марко Недељковић, Крагујевац (2000), ISBN 3850130036830</ref> - [[хрестоматија]]<ref>[http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=хрестоматија&Submit=Traži Вокабулар: Хрестоматија, приступ 26. септембар 2012]</ref>, антологија методолoшке грађе. Зборник који на око 770. страница, кроз одељке „[[Пропедевтика]]“ и „[[Апоретика]]“, треба да послужи као поузданији ослонац и орјентир у једном могућем приступу основном дијапазону методолошке мисли „кроз њу саму“.