Висбаден — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 107:
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех]]а су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648
Висбаден је постао престоница војводства Насау [[1815]]. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: [[Јохан Волфганг Гете|Јохан Гете]], [[Фјодор Достојевски]], [[Рихард Вагнер]] и [[Јоханес Брамс]].
| |||