Винченцо Белини — разлика између измена

}}

'''Винченцо Белини''' ({{јез-ита|Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini}}; [[Катанија]], [[3. новембар]] [[1801]]) је један од најпознатијих и најбољих композитора класичног [[бел канто|бел канта]] у оперској музици, поред великана раног [[19. век|XIX века]] [[Ђоакино Росини|Ђоакина Росинија]] и [[Гаетано Доницети|Гаетана Доницетија]].

Рођен је 3. новембар 1801. године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819. године одлази у Наполи учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822. године је био у класи директира Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела [[Јозеф Хајдн|Хајдна]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]]. Обичај је био да се талентоани ученици представе јавности неким драмски делом: тако је настала Белинијева прва опера „Аделсон и Салвини.

Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјани живот Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.