Петар Коњовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
[[Датотека:Petar Konjović tabla.JPG|thumb|250px|лево|''Табла на згради где је становао'']]
Две године потом, ангажован је као [[хоровођа]] и наставник у [[Земун|Земуну]], да би касније предавао у Српској музичкој школи у [[Београд|Београду]], све до I светског рата, када се враћа у [[Сомбор]]. Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у [[Загреб|Загребу]], али због ратне [[цензура|цензуре]], као ''[[Женидба Милошева|Вилин вео]]''. После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921.) постаје директор Опере у [[Загреб|Загребу]] (до [[1926]].), да би након тога био управник позоришта у [[Осијек|Осијеку]], па у [[Сплит|Сплиту]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]. 1933. се враћа у [[Загреб]] где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у [[Београд|Београду]], чији касније постаје и [[ректор]]. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности ([[САНУ]]), на челу чијег се Музиколошког института налазио од [[1948]]. до [[1954]]. године. 1960. године
Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје [[естетика|естетске]] принципе је изнео у својим студијама и написима. Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену, Коњовић као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. Он се у њој доследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам [[Модест Петрович Мусоргски|Мусоргског]] и [[Александар Бородин|Бородина]], а посебно на [[Леош Јаначек|Леоша Јаначека]], но у исти мах и на [[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањца]], оца националне музике у Србији.
| |||