Доменико Чимароза — разлика између измена

| држава_смрти =

}}

 

Као оперни композитор представник напуљске музике дебитовао је 1772. године у [[Напуљ|Напуљу]]. Компоновао је најпре за италијанска оперна позоришта, а од [[1789]]—[[1791|91]] године је позван за дворског диригентза у [[Петроград]], а од 1793. у [[Беч]]у. Уметник је којег су високо ценили [[Јохан Волфганг Гете|Гете]], [[Стендал]] и [[Балзак]], а у историји музике остао је забележен као аутор комичне опере '''''Тајни брак''''' (1792.). Вешто је обликовао оперне ансамбле који су код њега постали носиоци драмске радње. Ликове је израђивао индивидуално, стварајући јединствене типове, посебно на подручју ведрог музичког позоришта. При томе се вешто служио [[оркестар|оркестром]]. Написао је 75 [[опера]] (најпознтије су ''Тајни брак, Импресарио у невољи, Женске лукавости'' и Интермецо -{Maestro di cappella}-), те [[ораториј]]е, [[кантата| кантате]], [[арија|арије]] и 32 [[соната|сонате]] за [[чембало]].