Хајнрих Ото Виланд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
| женски_пол =
}}
'''Хајнрих Ото Виланд''' ({{јез-нем|Heinrich Otto Wieland}}, [[Пфорцхајм]], [[4. јун]] [[1877.]]—[[Штарнберг]], [[5. август]] [[1957]]) био је био немачки [[хемичар]]. Добио је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1927.]] за истраживање [[Жучна киселина|жучних киселина]]<ref>{{cite journal | author=P. Karrer | title=Heinrich Wieland. 1877-1957 | journal= Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society | year=1958 | volume=4 | issue=2 | pages=340–352 | url=http://links.jstor.org/sici?sici=0080-4606%28195811%294%3C340%3AHW1%3E2.0.CO%3B2-3 | doi=10.1098/rsbm.1958.0026}}</ref><ref>{{cite journal | author=Bernhard Witkop | title=Remembering Heinrich Wieland (1877-1957) portrait of an organic chemist and founder of modern biochemistry | journal= Medicinal Research Reviews | year=1993 | volume=12 | issue=3 | pages=195–274 | doi=10.1002/med.2610120303}}</ref>
 
Докторирао је 1901. на [[Универзитет у Минхену|Универзитету у Минхену]] као студент [[Јоханес Тиле|Јоханеса Тилеа]]. Године 1914. постао је ванредни професор за специјална поглавља у [[Органска хемија|органској хемији]] и директор органске секције у Државној лабораторији у Минхену. Од 1917. до 1918. Виланд је радио у Институту цара Вилхелма за физичку хемију и електрохемију у Берлину, што је била замена за службу у армији. Ту је сарађивао на пројекту синтезе бојног отрова [[иперит]]а. Први је успео да синтетизује [[адамсит]]. У периоду 1913—1921, био је професор на [[Технички универзитет у Минхену|Техничком универзитету у Минхену]]. Године 1941. Виланд ја изоловао [[токсин]] [[алфа-аманитин]]. Као уважени професор користио је свој положај да заштити неке јеврејске студенте.