Глибовац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м + у Србији
Ред 17:
==Историја==
 
Глибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. ИдучиИдући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. тоТо место се звало Старо село.
 
У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : [[1818]]. г. оно је имало 52 а [[1822]]. г. 47 [[кућа]]. Године [[1846]]. [[село]] је имало 86 кућа, а по попису из [[1921]]. г. у селу је било 293 куће са 1842 [[становник |становника.]] <br>
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име [[Салевац ]] остало је само за један део сеоског атара, у углу, кији чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Сaлeвац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село у будућеубудуће зове Глибовац.
 
„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена, и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета [[Станоје Главаш |Станоје Главаша.]] У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).
 
У Глибовцу се родио познати јунак [[Станоје Главаш]]. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохискогметохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-бранчевских крајева, и из „прека“ ([[Војводина|Војводине]])<br>
Црква је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице </ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>