Перестројка — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 14 година
нема резимеа измене
'''Перестројка''' је појам који се користио у совјетској економској и социјалној политици од [[1987]]. године. Сама реч Перестројкаперестројка значи престројавање.
[[Слика:Perestroika.jpg|десно|оквир|Постер Михаила Горбачова]]
ПерестроикуПерестројку је увео [[Михаил Горбачов]] и она је представљала [[реформа|реформу]] која је требала да подигне совјетску [[привреда|привреду]], која је већ од почетка осамдесетих година почела да [[стагнација|стагнира]]. План је био да се промени неефикасна [[командована економија]] и да се уведе децентрализована, [[тржишно оријентисана економија]].
 
Горбачов је најпре покушао да промени модел централног планирања али није хтео да спроводи фундаменталне реформе. Када то није успело направио је реформу познату као Перестројкаперестројка са својим саветницима.
 
Горбачов није смео одмах да каже јасно шта је то Перестројкаперестројка. Први пут је за перестроикуперестројку рекао да је равна темељним променама тек онда када се решио противника из [[Политбиро]]а.
 
У јуну 1987. године на пленарној сендици [[централни комитет|централног комитета]] Комунистичке партије Совјетског Савеза, Горбачов је представио основне тезе перестроикеперестројке, које су водиле економску политику Совјетског Савеза до краја њеног постојања.
 
У јулу 1987. године [[Врховни совјет]] је донео закон о државном предузетништву. [[Закон]] је одредио да су државна предузећа слободна да одлуче свој ниво [[производња|производње]] у зависности од захтева [[потрошач]]а. Предузећа су морала да испуне наређење државе али су могла да распореде остатак производње по вољи. Сама су се финансирала и покривала трошкове [[плата|плате]], [[порез]]а и [[набавка|набавке]] кроз приходе. Са перестроикомперестројком држава није више спашавала непрофитна предузећа од [[банкрот|банкротства]]. Прописано је и да [[предузеће]]м управља [[радник]] изабран од стране колектива а не од министра. [[Министар]] више није одређивао план производње.
 
Перестројка је настављена током [[1988]]. године и донесени су нови закони. Први пут од [[Лењин]]овог времена закон је дозволио приватно власништво. Истина, у почетку је био огроман порез на приватно власништво, али је касније смањен како би се развио [[приватни сектор]].
 
Горбачов је перестроикуперестројку увео у сектор спољне [[економија|економије]]. Његов програм је привидно елиминисао [[монопол]] који је имао министар трговине. Дозволио је министрима других сектора да сами воде своју спољну политику за свој сектор. На тај начин је покушао да им омогући да делују директно, а не преко бирократије министра трговине. Ово је пре свега покушај да се поправи недостатак совјетске спољне политике и недостатак контакта између совјета и иностраних партнера.
 
Перестројка је дозволила странцима да [[инвестиција|инвестирају]] у [[Совјетски Савез]]. Нов закон је омогућио странцима да поседују 49% [[акција]], али су Руси морали да буду [[директор]]и предузећа. Ово није успело да привуче стране инвеститоре па су скинути лимити на број акција. Током првих пет година много се причало о перестроициперестројци. Основано је око 140 000 мешовитих предузећа, пре свега у области производње, трговине робе широке потрошње и услуге.
 
Већина економиста се слагала са мерама које је увео Горбачов са перестроикомперестројком али се нису слагали са брзином којом треба да буду спроведене. Они су говорили да су радикалне реформе неприхватљиве осим ако се не спроводе на дуже време. Упозоравали су га и на политичке проблеме који могу настати са променом [[друштвен систем|друштвеног система]].
 
Већ [[1990]]. године, Перестројкаперестројка је почела да слаби и привредна ситуација је поново била критична. [[Оптимизам]] је врло брзо нестао заједно са Перестроикомперестројком.
 
==Спољашње везе==
28

измена