Текстура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Tekстура''' је трећи [[ликовни елемент]] који се, поред [[линија|линије]] и [[површина|површине]], директно везује за саму материју. Текстура обавештава '''о структуралном саставу и грађи површине предмета'''. Можемо је сазнати непосредно [[чуло додира|чулом додира]].
Док је [[визуелна перцепција]] линије и површине ,иако мање директна од тактилне, поузданија од ње, и лакша за тумачење у свести, дотле је тактилна перцепција за схватање текстуре од примарног значаја. То се одражава и у говорном језику. Речи које симболишу текстуралне појаве означавају тактилне осећаје. Појмови гладак и рапав спонтано се у свести везују за чуло додира. Ово не значи да нас и [[чуло вида]] не може,посредством светлости,известити о томе да ли је неки предмет гладак или рапав. Визуелна слика текстуре је чак комплетниија, јер су чисто тактилним особинама глаткоће и рапавости придодате и особине које је [[светлост]] изазвала и додала тактилним појавама површине. Тако се под утицајем светлости нека површина перципиране само као глатка или рапава ,него и као
Услед тога '''две основне групе текстура''' : '''глатке и рапаве''' , деле се на још по две.
Ред 18:
== Текстура кроз историју уметности ==
Као ликовни елемент текстура се јавља много касније од линије и површине . Никад није самостални елемент, увек је у оквиру ликовних целина, где се придружује осталим елементима,да боље и ближе означи структуру представљених предмета и тиме појача њихову [[материјалност]] и њихову предметну присутност у [[композиција|композицији]].
'''У [[примитивним цивилизацијама]]''' она се тесно везивала за [[примењену уметност]]и једино је ту коришћена као готово самостално ликовно средство за уношење реда у све врсте [[ткања]], [[плетења]], [[оплитања]], [[чипкања]] ,[[низања]]. Користећи пруће, сламу, вуну, [[памук]], шкољке, шљокице, перлице, примитивни народи остварили су велико богатство и разноликост текстура које имају чисто пластички значај, значај једног оствареног реда и израза у тактилно-визуелној области. ▼
▲'''У [[примитивне цивилизације|примитивним цивилизацијама]]''' она се тесно везивала за [[примењена уметност|примењену уметност]] и једино је ту коришћена као готово самостално ликовно средство за уношење реда у све врсте [[ткање|ткања]], [[плетење|плетења]],
'''У [[модерној уметности]]''' текстури се посвећује посебна пажња. У неким '''[[кубистичким]]''' композицијама она је доминантан елемент, а код '''[[енформела]]''' она је тема слике и цела композиција ограничава се на игру текстуре и тражење њихове специфичне изражајности. ▼
▲'''У [[модерна уметност|модерној уметности]]''' текстури се посвећује посебна пажња. У неким '''[[кубизам|кубистичким]]''' композицијама она је доминантан елемент, а код '''[[енформел|енформела]]''' она је тема слике и цела композиција ограничава се на игру текстуре и тражење њихове специфичне изражајности.
Научни продор у материју, [[микрофотографија]] и [[телефотографија]] и снимање тела у васиони свакако су одиграли значајну улогу у стварању климе за појаву енформела и '''[[поп-арта]]''',који је исто тако један облик појачаног интересовања за материју,па и за тектуру ,као најадекватнији вид њене структуралне грађе.▼
▲Научни продор у материју, [[микрофотографија]] и [[телефотографија]] и снимање тела у васиони свакако су одиграли значајну улогу у стварању климе за појаву енформела и '''[[поп арт|поп-арта]]''',који је исто тако један облик појачаног интересовања за материју,па и за тектуру ,као најадекватнији вид њене структуралне грађе.
Велика актуелност вештачких текстура у '''[[архитектури]]''' и примењеној уметности је вероватно последица продора пластичних маса ,које у човековом животу заузимају све више места и замењују материјале, којима се човек све до скора служио,а које су по структури своје грађе увек богате и разнолике ,па пружају оку комплетан визуелни доживлјај ,анимирајући, активирају и радњу . [[Пластичне]] материје су, насупрот томе, по природи [[аморфне]] ,неиздиференциране,сиромашне и за око досадне и пасивизирајуће,негативног дејства на визију па услед тога и на психу. Спас се тражи у текстури и [[боји]]. Оне треба да надокнаде природне визуелне недостатке [[вештачких материјала]].▼
▲'''Велика актуелност вештачких текстура у
| |||