Тврдица (Кир Јања) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 66.54.89.108 (разговор) на последњу измену корисника Marko rajkovic |
|||
Ред 10:
{{клица-књижевност}}
[[Категорија:Комедије]]
Кир Јања
Јован Стерија Поповић
-О писцу:
Српска драма у правом смислу, почиње са Јованом Стеријом Поповићем,кога сматрају родоначелником српске комедије. Он је, поред Мушицког
1
, најизразитији преставник српског класицизма. Рођен је у Вршцу 1806.године. Отац му јебио Грк, а то ће у развијању неких карактера и њиховог језичког осмишљења у неким комедијама имати важну улогу. Познато је да је Стерија био романописац, трагичар, комедиограф, песник, критичар,писац уџбеника, човек који се бавио и проблемима језика; активно сеукључио око Вукове борбе за нови књижеви језик, заузимајући при томнегативан став према Вуку. Умро је 1856. године. Написао је следеће романе:
«Бој на Косову
или
Милан Топлица и Зорајида», «Дејан и Дамјанка»
и пародијски
«Роман без романа».
Његове трагедије су:
«Невиност
или
Светислав и Милева», «Милош Обилић», «НаходСимеон», «Смрт Стефана Дечанског».
Написао је следеће комедије:
«Лажа и паралажа», «Тврдица
или
Кир Јања, «Покондирена тиква»,«Београд некад и сад», «Родољупци», «Зла жена».
Такође је написаозбирку поезије под називом:
«Даворје».
Писао је и уџбенике за потребешкола у Србији, а по позиву Милоша Обреновића 1840. године.
-
О делу:
Стерија је инспирацију за своју комедију могао наћи у античкојкњижевности – код Плаута у његовом делу
«Аулуларија
или
Златни ћуп»
;у комедији
«Тврдица»
француског комедиографа Молијера, мада му је каоузор могао послужити и Марин Држић са својим делом
«Скуп»
. А нијеискључена ни могућност да је Стерија прототип за свог јунака нашао и унепосредном животу људи свога времена, међу трговцима и занатлијама,међу којима је било доста Цинцара и Грка, добро позбатих по штедљивостии тврдичлуку.Стеријино дело
«Тврдица»
је комедија карактера, написана у три чина.Главни ликови су: кир Јања – трговац и зеленаш; Јуца – његова доста млађасупруга; Катица – кћи од прве жене; Мишић – нотарош; кир Дима – зеленаши Петар – слуга.
1
Лукијан Мушицки, архимандрит манастира Шишатовци. Био је врло учен и зналац више језика.Добро је познавао класичне грчке и римске песнике. Преводио их је и певао под њиховим утицајем.Велики узор му је био римски песник Хорације. Познат је по песмама:
«
Глас народољупца», «Глас харфе шишатовачке», «Ода самоме себи»
.
Поезија му је израз учености и језика, који је мешавинанародног и старог, присутног у ондашњој књижевности. Његови савременици су били ПавлеСоларић и Сава Мркаљ. После смрти Мушицког (1837), класицистички стих полако нестаје, мадаћемо га налазити и касније у песмама Петра Петровића Његоша и Војислава Илића.
-По чиновима:
1.Јуца шије хаљину и то је добар повод за Јању да започне разговор о модии расипништву савремених жена, које знају само за проводе, што је поњему равно пропасти. У наредним репликама он говори о хлебу, како сеу кући много једе, и то је један од првих знакова његовог тврдичклука,на коме ће се, као на битној црти његовог карактера,
градити комика ирадња целе комедије
. Јања, у својој изопаченој представи, закључује да је свет неваљао и да човеку ништа не преостаје него да пропадне утаквом свету. Јуца износи своју невољу: иако је кир Јања говорио одукатима и великом богатству и силним обећањима када ју је просио,она ништа није видела од тога, не зна ни за какву куповину, за моду и радост. Захтева од њега да јој купи макар шешир, у супротном ће се она развести од њега. Наравно,
Јања, као и увек, не пристаје на такав,,издатак``:
«Ама, за име бога, нема море, крајцари! Како да купим,де?»
.
Промену у развоју радње доноси појава слуге Петра, који доносиписмо од старог трговца и зеленаша кир Диме, у коме тражи хиљадуфоринти у сребру, свакако уз велики интерес, што кир Јању, иако јетврдица, изузетно радује.
Следећа драмска ситуација треба да покаже
однос кир Јање према новцу
. Пре него што ће отворити сандук садукатима, он проверава да ли неког има у близини и да ли је све доброзатворено. А онда, гледајући на свој новац као на биће, блиско и драго,започиње монолог из којег се открива његова деформисана природа исмешна страна његовог бића. Новци су за њега ,,красни живот``.
Он ихкао децу милује, тепа им, топи се од задовољства, нежности и срећешто их има у толиком броју и што су на сигурном месту. Јања ихмилује и погледом и речима када каже:
«...нећим да вас продам, оћимда вас котим, више, све више, ја, довде!
(Показује на врх сандука.)
Пак онда да легнем, да спавам слатко.
Он је такође
себичан
кад муМишић тражи добровољни прилог за болницу
а он му даје само 1форинту.
Слушајући разговор између Мишића и кир Јање, Јуца постајеврло иронична кад каже да треба да пријаве да су покрадени и да ће имнарод онда дати милостиње. Не схватајући ову иронију, кир Јања,озбиљно у томе види идеју да се још обогати.
Превелика љубав премадукатима кир Јању је учинила равнодушним, безосећајним иотупелим за било чија осећања.
Кир Јања даје своју Катицу кир Димиза жену. Први чин се завршава тако што се руши штала и убија коње.2.Други чин започиње разговором између кир Јање и Катице. Она муговори да све девојке имају лепше ствари да обуку од ње. Јуца говориКатици да не може да се уда јер нема мираз. Говори јој још како треба дасе понаша, како да хода, како да се смеје.
Кир Јања јадикује надштетом око штале:
«Сироти Јања, твоју је срећа црно! Да узмишштап, да идиш код цркву, да седиш и штитиш крајцара кроз твојунесрећу...»
Да би умањио штету, он тражи од Пере да одере коње даби продали маст.
Нова драмска слика, у којој учествују Јуца, Катица иМишић. Јуца говори како кир Јања скида печате са старих писама да би
их поново користио. Њихов разговор прекида Јања кад успаничено
прича како су га преварили лопови; узели му дукате за лажне новце.
3.На почетку овог чина још једном се поакзује да онај ко много штеди,због чега често бива и смешан, све више има штете. После рушењаштале, страдања коња и подвале коју је доживео при трансакцији дукатаи новца, Јању је задесила нова мука:
кукуруз му се покварио, неко му је украо облигацију на хиљаду форинти у сребру
, а уз њу и готовновац од двадесет форинти. Јања је очајан. Хтео би да се убије, али свакиначин да себи одузме живот му је неефикасан или са доста издатака.Гротескно делује његово опраштање од дуката:
«Ох, тако да умрим.
(Показује на сандук.)
Да јоште видим мои срци!
(Отвори сандук.)
Моје лепе жуте дукат, моје беле малире, збогом! Оћи Јању да васостави, да не идите на процес. Ама оћи да умри сос вас, сос моју срцу.
(Затвори сандук.)
»
Најновија вест је да му је
сирће из бурета исцурело
јер није хтео на време да купи нову славину.
Затим се његов неизмернитврдичлук исказује и у ситуацији када Петру, отпуштајући га, жели дазакине од плате зато што је пресекао улар да се коњ у пожару не биугушио и затим што је гасио пожар млеком, осиромашивши га за пун судмлека. На сцену ступа Мишић, службеник, који је заљубљен у Катицу, аи у Јањино богатство. Он захтева од Јање да пође са њим у магистрат даодговара због лажног новца који држи код себе. Јања се уплаши да неоде у затвор и пристаје да да Мишићу Катицу за жену и поред тога 5300форинти које Катица има уз себе, као и изгубљену облигацију на 1000форинти. Мишић пристаје и онда му открива да је све у реду; да суоблигација и украдени новац нађени и да су дукати узети за лажан новацтакође враћени. Кир Јања тражи да му се све то врати, али Мишић тоодбија јер је све завршено пред сведоцима. Тако је кир Јања, на крају,постао једини губитник, а то је у сагласју са народном пословицом којуизговара Мишић:
«Шкрт више плаћа»
.
Тако се завршава комедијаТврдица.
-Кир Јања
Комедија Тврдица је најпопуларније дело Јована Стерије Поповића. У њему је дат лик тврдице, толико пута обрађиван у светској литератури: Плаут,Марин Држић, Молијер, Балзак, Иво Андрић. Стеријин тврдица је локалнообојен, он је Грк, мање трговац а више зеленаш са војвођанских простора напочетку 19. века. Оно што га конкретизује и посебно издваја је његов језик,нека мешавина грчко-српских речи и облика.
Стварајући овакав лик, Стерија није имао намеру да исмеје стицањекапитала, што је била особеност грађанског друштва у првој фази његовогнастајања, већ је
хтео да се наруга тврдичлуку као једној од многихизопачености људског карактера.
Да би што боље приказао свој ироничниоднос према тврдичлуку он свог јунака проводи кроз најапсурднијеситуације. На пример, да би уштедео, сам је зидао шупу, која се касније самасрушила и убила његове коње. Да би ублажио штету, наредио је да се коњиодеру и да се прода њихова маст. Такође није био рад да замени славину на
бурету са сирћетом, па је сирће исцурело; а и веома је апсурдан његов односпрема слуги Петру. Све су то апсурдне појединости из његовог живота којесе јављају као илустрација карактера тј. његове психолошке изопачености.То је та грчко-цинцарска особеност Стеријног јунака, преузета изстварности, а коју је он довео до апсурдних граница, само да би подсмех бионаглашенији.
Кир Јањина страст посебно се исказује у ситуацијама када он,
отуђен одљуди
, разговара са дукатима, када их милује као драга створења и немаснаге да се од њих растане. Пустити их да се коте и бројчано увећавају јесмисао Јањиног живота.
На породичном плану кир Јања је
патријархалан
: од жене и кћерке тражи једноставност и скомност, не жели посете и отварање кућних врата предсваким.
Љубоморан је и стадомодан
, не воли да жена много стоји поредотвореног прозора и кокетира са млађим мушким светом смета му и њенодотеривање, па од ње тражи да буде у кући и да обавља послове домаћице.Он, дакле,
воли затворен живот
и, стога, сваки долазак Мишића у својукућу доживљава као упад у мир и спокојство, као нарушавање устаљеногкућног поретка.
Кир Јања је
комична природа
, али, сигурно, и
несрећна људска особина
која не зна за људску топлину и многе радости у животу
| |||