Иконопоштовање — разлика између измена

м
или у преводу, они који су "прогањани" почели су и сами прогањати оне друге
 
м (или у преводу, они који су "прогањани" почели су и сами прогањати оне друге)
Током [[III век]]а, због активног прогона хришћана иконе су прикривене и веома симболичне. Главна симболичка слика Христа били су Јагње и Риба.
 
Током [[VIII век]]а дошло је до појаве [[Иконоборство|иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]], што је кулминирало [[726.]] године забраном употребе икона од стране византијског цара [[Лав III Исавријанац|Лава III]] (717-741), који је издао више едиката против поштовања икона у периоду (726-729). Након вишедеценијских прогонасукоба поштоваоцадве иконастране, спор је коначно решен на Седмом васељенском сабору где је установљен начин поштовања икона и иконоборство осуђено како јерес:
 
{{Цитат|Ми се држимо неизменљиво свих Црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.