Обичај — разлика између измена

За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се [[освештавају]] просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми [[славски колач]] који свештеник сече и полива [[вино]]м. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано "дворење славе"славе“. Ради се о томе да [[домаћин]] и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.<ref>[http://www.novine.ca/slave/ Крсна слава]</ref>

'''Ускрс''' је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ [[исус|Исус Христос]] [[васкрсење|васкрсао]] из мртвих, победио смрт и свима људима од [[адам и ева|Адама и Еве]] до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што [[бадњак]] горећи на [[огњиште|огњишту]] даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на [[Велики петак]]. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе"Васкрсе“.<ref>[http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/index.php/ Православац]</ref>