'''Ернст Кумер''' ([[29. јануар]] 1810–[[1810]]– [[14. мај]] [[1892]]) је немачки математичар. Познавао је примењену математику, па је немачке официре учио балистици. После тога предавао је 10 година у гимназији, где је утицао на Леополда Кронекера. Као универзитетски професор у Бреслау и Берлину дао је значајан допринос хипергеометријским редовима и решавању [[Последња Фермаова теорема|последње Фермаове теореме]].
==Рани живот ==
Рођен је [[29. јануарајануар]]а [[1810]]. у Зарију (Сорау) у Пруској (сада у Пољској). Отац му је умро када је имао само три године. Пре поласка у гимназију приватно су га подучавали. Када је имао девет година уписао се у гимназију у Сорау. На Универзитет у Халеу[[Хале]]у уписао се [[1828]]. са намером да студира протестантску теологију. За теологију била је битна филозофија, а математика се изучавала као база за филозофију. Кумер се тада заинтересирао за математику, која је онда постала његов главни предмет интересовања. Током 1831. добио је награду због математичкога есеја. Од 1831. предавао је у гимназији, најпре у Сорау, а онда у Лигницу. У Лигницу је предавао математику и физику пуних десет година. Његови најпознатији ђаци били су [[Леополд Кронекер]] и [[Фердинанд Јоахимстал]].
== Универзитетски професор ==
Ред 13:
==Математички допринос==
Кумер је најпре радио на теорији функција. Проширио је Гаусов рад на хипергеометријским редовима. Значајни су његови радови на Кумеровој функцији и Кумеровој диференцијалној једначини. Кумер је дао значај допринос решавању [[Последња Фермаова теоремаПоследњетеорема|последње Фермаове теореме]]. Каснији рад је био базиран на његовим истраживањима. Париска академија наука је била понудила велику награду ономе ко реши последњу Фермаоуву теорему, али пошто нико није успео ипак су 1857 награду додели Кумеру, јер је његов рад био најзначајнији.Кумер је 1863 изабран за члана Париске академије наука. Открио је површи четвртога реда. Дао је значајан допринос теорији квадратних форми.
