Ференц II Ракоци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато lv:Ferencs II Rākoci |
м uvod |
||
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Ференц II Ракоци''' ({{јез-|Francis II Rákóczi}}; рођен [[1676]], [[Борша|Борша]] — умро [[1735]], [[Родосто]]) је био [[Мађари|мађарски]] [[феудалац]], [[Ердељ|трансилванијски]] војвода од [[1704]]. године и син [[Ференц I Ракоци|Ференца I Ракоција]] и [[Јелена Зринска Ракоци|Јелене]], ћерке [[Петар Зрински|Петра Зринског]].
Године [[1701]], кад [[Хабзбурговци]] улазе у [[рат за шпанску баштину]], Ракоци ступа на чело завере против њихове власти, рачунајући на помоћ [[Луј XIV|Луја XIV]]. Завера, је, међутим, откривена и Ракоци бежи у [[Пољска|Пољску]]. Кад је [[1703]]. године избила нова буна у [[Угарска|Угарској]], враћа се у земљу и манифестом позива све угарске и [[Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом|хрватске]] феудалце на [[устанак]]. Хрватски феудалци се нису одазвали, не желећи да помажу [[Протестантизам|протестантску]] ствар. У споразуму са Лујем XIV, који Ракоцију обећава помоћ, [[сабор]] у [[Онод]]у лишава Хабсбурговце престола ([[1707]]), а угарски сталежи поверавају Ракоцију управу земљом. Кад је у одлучном часу [[француска]] помоћ изостала, Ракоци доживљава пораз код [[Тренчин]]а ([[1708]]), а његови га [[Курук|куруци]] постепено напуштају. На крају угарски феудалци склапају [[1711]]. године у [[Сатмар]]у мир с Хабсбурговцима, који Ракоци не признаје. После тога, он годинама обилази Пољску, Француску, [[Енглеска|Енглеску]] и [[Отоманска империја|Турску]] тражећи помоћ, а умире као избеглица у Турској.
| |||