Мигел де Сервантес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
[[Иберци]], [[Феничани]], [[Картагињани]], [[Келти]], [[Лузитанци]], [[Кантабријци]], [[Римљани]], [[Свеви]], [[Алани]], [[Вандали]], Западни [[Готи]], [[Арабљани]] и [[Маври]] прошли су овом земљом. Од сликарија на пећинским зидовима Алтамире до алказара арапских архитекта далек је пут укрштања идеја и појава. Преко школа мудраца у [[Кордоба |Кордоби]], на арапском језику враћа се Европи заборављена [[филозофија]] [[антика|Антике]]. А на тлу арапске културе уздиже се победоносни готско-кастиљански облик живота, настаје млада [[шпанска књижевност]].
[[Слика:Don_Kihot2.JPG|десно|мини|Дон Кихот и
Проналазак штампања књига пружио је народима могућност читања. Дух књига био је све дотад искључива својина повлашћених. Но шта се то онда читало?
Ред 27:
Тај [[витез]], међутим, који јури за саблашћу прошлости, није само луда. Што га покреће да напусти свој дом да би следио опасни снени пут маште, то је предавање општим [[идеал]]има. Велика љубав и осећање са[[одговорност]]и за збивања свога доба. Та несебична преданост чини од смешне фигуре у исти мах правог јунака, који као пријатељ људи — па ма и погледа окренута назад — постаје мученик.
Како би се друкчије могао тумачити сусрет са тужним [[галијатом]]има које воде на ланцу кроз земљу? »Ови људи иду само под морање куд их воде, а не од своје воље«, каже витез
»Е па«, на то ће његов господар, »ево прилике да вршим свој позив, да уклањам неправду и притекнем у помоћ невољнима и потлаченима«.
Само у «комичном виду смео је овај јунак да се залаже за правду и истину. И само са шеретском капом на глави сме да се изрече критичка мудрост доба. Ко није сањарио о љубави која постоји само у машти, као Дон Кихоте о својој [[Дулсинеја|Дулсинеји]]? И ко би од нас могао рећи да увек може да разликује берберски тањир од чаробнога шлема?
| |||