Лорд Волдемор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
|||
Ред 29:
=== Рани живот ===
Том Ридл је одрастао у сиротишту. Врло млад је постао свестан своје магије и користио ју је да би се осветио свима који су му се замерили. Малтретирао је другу децу и крао им ствари. Када је имао 11 година, посетио га је [[Албус Дамблдор]], у то време наставник преображавања на Хогвортсу. Објаснио му је да је чаробњак и да може да дође у школу магије. Ридл је био неизмерно срћан, јер је то потврдило да је он посебан. Како је Дамблдор приметио, био је гладан моћи и мрзео је све што га повезује са обичним људима, чак и своје име. Том је одбио Дамблдорову понуду да га отпрати до Дијагон алеје како би купио школске ствари, и тако испољио своју навику да све ради сам. Открио је Дамблдору неке своје способности, између осталог да прича са змијама. Дамблдор је био зачуђен дечаковом зрелошћу и развијености његове магије, и одлучио је да ће мотрити над њим. Упозорио га је да ће
Ридл је на Хогвортсу разврстан у кућу свог претка, Слитерин. Био је скроман и талентован, па је успео да задобије симпатије свих наставника, осим Дамблдора. Током школовања је покушао да открије порекло свог оца, јер је знао да носи његово име. Сматрао је да је он морао бити чаробњак, а не његова мајка, јер је мислио да је смрт највећа људска слабост и да вештица не би тако лако умрла. Међутим, после година истраживања, схватио је да његов отац није био на Хогвортсу. Зато се окренуо мајчиној страни, и после доста мука сазнао за Испијене. У то време је имао шеснаест година. Отпутовао је у Мали Хенглтон и нашао свог Нормалског оца и бабу и деду. Користећи клетву [[Неопростиве клетве|Авада кедавра]], убио их је, тако се осветивши оцу који га никад није желео. Затим је пронашао кућу Испијених и у њој затекао јединог преосталог члана, свог ујака Морфина. Ридл га је онесвестио, изменио му сећања тако да мисли да је он убио Ридлове, и узео му прстен Певерелових. Морфина су ухапсили чаробњаци, и он је признао кривицу. Отпремљен је у Аскабан, где је и умро.
Ред 42:
Волдемор је затражио позицију наставника чим је завршио Хоговртс. Тадашњи директор, професор Дипет, му је рекао да је са 18 година превише млад, али да свакако може да се врати касније, кад стекне животног искуства. Сви су очекивали да се Волдемор запосли у Министарству Магије, јер је био врло моћан и талентован. Међутим, он се запослио у радњи за предмете црне магије, "Код Борџина и Беркса". Тако је могао да стиче даља знања о мрачној магији. Једном приликом је сазанао да Хепсиба Смит, стара богата вештица, поседује шољу Хелге Хафлпаф, још једног оснивача Хогвортса, као и Слитеринов медаљн, који је купила од Борџина и Буркса, где им га је Меропа продала. Волдемор је убио Хепсибу и украо јој шољу и медаљон. Због своје застрашујуће тежње за бесмртношћу, и њих је претворио у хоркруксе. Та судбина је такођа задесила и диједаму Ровене Рејвенкло, трећег оснивача, коју је нашао у скривеном месту у Албанији. Због сталног цепања душе, све више је губио људски лик.
Волдемор је ускоро обзнанио своје намере да уклони чаробњаке нормалског порекла. Многи чистокрвни чаробњаци су га подржавали у томе, док није постало јасно да он мисли на сурово убијање, и да притом хоће да освоји власт над целим светом чаробњака. У томе га је пратила верна група следбеника, познатијих као [[Смртождери]]. Неки од њих су били са њим још од Хогвортса, а нови су се стално прикључивали.
Покушавши опет да постане наставник на Хогвортсу, Волдемор је отишао на састанак са Дамблдором, који је у међувремену постао директор. Он га је оштро одбио јер је Волдемор већ тада показао своју праву природу. Ипак, тада је искористио долазак на Хогвортс да тамо сакрије диједаму Рејвенклоове. Такође је бацио проклетство на место наставника Одбране од Мрачних вештина, које је желео. Ниједан наставник није издржао на том месту дуже од годину дана.
Ред 49:
=== Први пад ===
Било је питање времена кад ће Волдемор преузети власт. Једне вечери касне 1979. године [[Сибили Трелони]] је прорекла пад Мрачног господара од стране дечака рођеног на крају јула. То дете ће изродити људи који су три пута пркосили Волдемору. Уз помоћ свог шпијуна [[Северус Снејп|Северуса Снејпа]] Волдемор је сазнао почетак пророчанства. Постојала су два дечака која су одговарала опису - [[Хари Потер]] и [[Невил Лонгботом]]. Волдемор је изабрао Харија за своју опасност. Након што их је [[Питер Питегру]] издао, сазнао је где се крију Потерови. Волдемор је на [[Ноћ вештица]], [[Хари Потер календар|31. октобра 1981.]] отишао у Годрикову Долину. Прво је убио [[Џејмс Потер|Џејмса Потера]] и нареодио [[Лили Потер]] да се склони од синовљеве колевке како би могао да га убије. Она је одбила. Волдемор ју је убио и бацио клетву на Харија. Како му је мајка дала магијску заштиту јер је умрла да би га спасла, клетва се одбила од Харија и вратила на Волдемора. У нормалним околностима би умро, али је био заштићен својим хоркруксима. Тело му је уништено, а један део душе се, без Волдеморовог знања, откинуо од целине и прикачио за Харијеву. Неки Смртождери су ухапшени, а други су се правили да су били зачарани, и тако су избегли затвор.
Волдемор је нашао уточиште у Албанским шумама. Тамо је у облику утваре провео десет година док га није, на својим путовањима, пронашао професор Квирел, који је предавао на Хогвортсу. Волдемор је запосео његово тело и био му друго лице на потиљку. Преко Квирела је покушао да украде [[Камен мудрости]], супстанцу која би му повратила тело. Међутим, у томе га је спречио Хари Потер, тада једанаестогодишњак, још увек под мајчином заштитом. Како је Кворел умро, Волдемор је следеће две године поново обитавао у Албанији. Тамо га је пронашао некадашњи слуга Питер Петигру, бежећи од својих бивших пријатеља. Уз помоћ напитка који је у себи садржао змијски отров, Волдемор је успео да створи себи неку врсту полутела. У то време је од своје змије Нагини створио последњи хоркрукс.
Знао је да потоји напитак који га може вратити, али његови састојци су кост оца, месо слуге и крв непријатеља. Зато је Волдемор отпутовао у бившу кућу Ридлових. За крв непријатеља хтео је лично Харија Потера, па је чекао још годину дана не би ли његов слуга на Хогвортсу, Барти Чучањ, успео да га пошање у Мали Хенглтон. Када је овај то урадио, Волдемор се вартио у своје тело узевши кост Тома Ридла, месо од Петигруа и Харијеву крв. Окупио је Смртождере, и, након што их је прекорио за неверство, организовао двобој са Харијем. Захваљујући идентичној сржи у његовом и Харијевом штапићу, није могао да га убије. Хари је побегао.
Ред 65:
== Личност ==
У младости је Волдемор био висок и мршав, али такође и врло згодан младић. Имао је црну косу и очи и био је врло блед. Како је стварао све више хоркрукса, људски лик му је нестајао. Кожа му је постала бела као костур, уместо носа је имао само два процепа попут змије, а очи су му биле црвене са вертикланим зеницама. Глас му је постао пискав и хладан. Такође је неколико пута напоменуто да има ненормално дугачке пауколике прсте, мада се не зна да ли су и они последице преображаја.
Волдеморове главне карактеристике су велика магијска вештина, окрутност, препреденост, надменост и мржња према Нормалцима и чаробњацима нормалског порекла. Ова последња је посебно занимњива, јер ни сам Волдемор није чистокрван, већ полукрван чаробњак. Окрутност је исказао безброј пута, јер је убијао хладнокрвно и без савести, и исто тако мучио људе. Његова лукавост је такође велика, мада се десило да због надмености заборави неке грешке из своје прошлости, што му се касније осветило. Према Дамблдору, његова највећа слабост је што занемарује љубав, као најважнију врсту магије. Ово се показало када је занемарио магијску заштиту Харија коју му је дала мјка из љубави према њему. Такође, он није могао да запоседне Харија, јер његова осакаћена душа не може да поднесе да буде уз душу која је цела и може да воли. Волдемор никада није имао пријатеље, нити их је икада желео. Највише се плаши смрти. Обично успева да контролише и прикрије своје емоције, међутим, у ретким случајевима кад изгуби контролу над собом, у стању је да убије све који су у близини.
| |||