СК Југославија — разлика између измена

 
== Историја клуба ==
=== Оснивање и почеци ===
[[File:Grbovijug1913-czv.jpg|135px|thumb|right|Грб клуба, пре и после промене назива 1941.]]
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[1. август]]а [[1913]]. године у Београду основао '''СК Велика Србија''', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].
СК Југославија је основан [[6. август]]а [[1913]]. године у [[Београд]]у, под именом ''СК Велика Србија'', и већ у мају 1914. осваја Српски олимијски куп савладавши у финалу, одиграном у Београду, крагјевачку [[ФК Шумадија 1903|Шумадију]] са 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Фудбал у Србији: 1896 - 1918] аутор: Србислав Тодоровић 60.</ref> Те године, због избијања [[Први светски рат|рата]], престао је са радом. Обновљен је 1919. по именом ''Спортски клуб Југославија'' и играо је до [[1941]]. значајну улогу у развоју фудбалског спорта у [[Краљевина Југославија|Југославији.]]
 
Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]]. Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]].
Из својих средстава је [[1913]]. подигао на Тркалишту (данас Електротехнички факултет — угао Булевара краља Александра и Рузвелтове улице) мали стадион, а [[1919]]. на истом месту нови мали стадион, али проширен са [[атлетика|атлетском]] стазом, [[фудбал]]ским и [[тенис]]ким игралиштем срушен [[1925]].
 
Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.
Трећи пут, али сада на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]] (улица Љутице Богдана), подиже знатно већи стадион за 30.000 гледалаца, са прописаном атлетском стазом, затрављеним тереном за фудбалсске утакмице и посебним тереном за тренинг, трибинама и другим просторијама. Игралиште је званично отворено [[24. април]]а [[1927]]. године.
 
Већ [[6. август]]а [[1913]]. клуб је одиграо своју прву утакмицу, а противник је био [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова. Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски [[Српски мач]] резултатом 3:1.
 
У периоду до почетка рата, Велика Србија је неколико пута гостовала у тадашњој [[Аустроугарска|Аустоугарској]]. На утакмицама у [[Темишвар]]у, [[Арад]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]] стекла је велике симпатије локалног српског становништва, а и остварила неколико запажених резултата.
 
Године [[1914]]., освојила је и први трофеј - [[Српски олимијски куп]], савладавши у финалу, одиграном [[11. мај]]а на игралишту [[ФК БАСК|Сокола]] у [[Кошутњак]]у, крагјевачку Шумадију са 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Фудбал у Србији: 1896 - 1918] аутор: Србислав Тодоровић 60.</ref>
 
Исте године, због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], клуб престаје са радом.
 
=== Године славе ===
[[File:Grbovijug1913-czv.jpg|135px|thumb|right|Грб клуба, пре и после промене назива 1941.]]
Обновљен је 1919. по именом ''Спортски клуб Југославија'' и играо је до [[1941]]. значајну улогу у развоју фудбалског спорта у [[Краљевина Југославија|Југославији.]]
 
Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] мења име у ''СК 1913'' и под тим називом наступа од 1941. до 1944., <ref>[http://books.google.pt/books?id=J4lNKB5Apx4C&pg=PA9&lpg=PA9&dq=sk+jugoslavija+sk+1903&source=bl&ots=JJ215jtu6X&sig=e7obq5r0Aozur21UlLOXeQ-nf6o&hl=en&sa=X&ei=cWdbUPyZFsHJhAfDl4GQAw&ved=0CFQQ6AEwCTgK#v=onepage&q=sk%20jugoslavija%20sk%201903&f=false BSK - Jugoslavija, Sećanja na prvi Večiti Derbi] autora Živka M. Bojanića, strana 179.</ref> Такмичи се у српској лиги у којој је освојио прво место у сезони 1941./42. и био другопласирани у следеће две сезоне,<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Мирослав Миловановић: Наш плави буквар], страна 85.</ref> изгубивши обе титуле од највећег ривала, [[ОФК Београд|БСК-а]]. 1944. првенство престаје да се игра а рад је обновио 1945, али се почиње реогранизацијом целокуоног спортског живота и исте године клуб је угашен. Стадион, опрема и велики број играча је предат и прешао у новоформирани клуб [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]. Тако да многи данас Звезду сматрају наследником овог фудбалског клуба.