СК Југославија — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
== Историја клуба ==
=== Оснивање и почеци ===
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[1. август]]а [[1913]]. године у Београду основао '''СК Велика Србија''', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.</ref><ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
 
Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.-56., 58.</ref><ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]].
 
Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
 
Већ [[6. август]]а [[1913]]. клуб је одиграо своју прву утакмицу, а противник је био [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 59.-60.</ref> Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски [[Српски мач]] резултатом 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.</ref>
 
У периоду до почетка рата, Велика Србија је неколико пута гостовала у тадашњој [[Аустроугарска|Аустоугарској]]. На утакмицама у [[Темишвар]]у, [[Арад]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]] стекла је велике симпатије локалног српског становништва, а и остварила неколико запажених резултата.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.-61.</ref>
 
Године [[1914]]., освојила је и први трофеј - [[Српски олимијски куп]], савладавши у финалу, одиграном [[11. мај]]а на игралишту [[ФК БАСК|Сокола]] у [[Кошутњак]]у, крагјевачку Шумадију са 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Фудбал у Србији: 1896 - 1918] аутор: Србислав Тодоровић 60.</ref>
 
Фудбалери су постизали победе над најбољим клубовима [[Енглеска|Енглеске]] ([[ФК Челси|Челси]]), [[Француска|Француске]] ([[ФК Расиг|Расинг]], [[ФК Ред Стар|Ред стар]]), [[Аустрија|Аустрије]] (ФК [[Адмира Беч|Адмира]], [[ФК Рапид Беч|Рапид]]), [[Мађарска|Мађарске]] ([[ФК Ференцварош|Ференцварош]], [[МТК|Хунгарија]], [[ФК Ујпешт|Ујпешт]]), [[Чехословачка|Чехословачке]] ([[ФК Славија Праг|Славија]]), [[Италија|Италије]] ([[ФК Амбросиана|Амбросиана]]) и др.
 
== Стадион ==
Из својих средстава је [[1913]]. подигао на Тркалишту (данас Електротехнички факултет — угао Булевара краља Александра и Рузвелтове улице) мали стадион, а [[1919]]. на истом месту нови мали стадион, али проширен са [[атлетика|атлетском]] стазом, [[фудбал]]ским и [[тенис]]ким игралиштем срушен [[1925]].
 
Трећи пут, али сада на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]] (улица Љутице Богдана), подиже знатно већи стадион за 30.000 гледалаца, са прописаном атлетском стазом, затрављеним тереном за фудбалсске утакмице и посебним тереном за тренинг, трибинама и другим просторијама. Игралиште је званично отворено [[24. април]]а [[1927]]. године.
 
== Трофеји ==