ФК Југославија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 39:
Исте године, због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], клуб престаје са радом.
=== Доба највећих успеха ===
=== Златне године ===▼
[[File:Grbovijug1913-czv.jpg|135px|thumb|right|Грб клуба, пре и после промене назива 1941.]]
Клуб је, уз учешће највећег дела предратне управе и играча, обновљен [[1919]]. под именом ''СК Југославија'' и све до [[1941]]. играо је значајну улогу у развоју фудбалског спорта у [[Краљевина Југославија|Југославији.]] До промене имена је дошло
Ред 52:
Наредне сезоне Југославија је постала првак државе. У финалу, одиграном у [[Загреб]]у [[12. октобар|12. октобра]] [[1924]]., савладала је [[ХНК Хајдук Сплит|сплитски Хајдук]] резултатом 2:1 и постала први српски клуб који је освојио државно првенство.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 52.</ref> Југославија је следеће сезоне одбранила титулу, победивши [[5. јул]]а [[1925]]., поново у [[Загреб]]у, домаћи [[1. ХШК Грађански|Грађански]] са 3:2.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 53.</ref> Ове године постигнут је и велики успех на међународној сцени - побеђена је [[ФК Славија Праг|Славија из Прага]] резултатом 4:2. Трофејну генерацију Југославије чинили су: голман [[Драгутин Немеш]], затим [[Милутин Ивковић]], [[Бранко Петровић]], [[Михаило Начевић]], [[Алојз-Лојда Махек]], [[Света Марковић]], [[Дамјан Ђурић]] (у другој сезони [[Александар Ђорђевић]]), [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]], [[Стеван Лубурић]], [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душан Петковић]] и [[Бранислав Секулић]]. Тренер који је предводио тим до обе шампионске титуле био је још један Чех, [[Карел Блаха]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 68..</ref>
=== Смена генерација ===
Након одбране титуле, клуб остаје без дотадашњег игралишта на Тркалишту, и принуђен је да две године чека на завршетак новог на Топчидерском брду. Иако су играчи због тога имали проблема у одржавању редовних тренинга ипак су успели да, по трећи узастопни пут, стигну до финала државног првенства. Међутим, у репризи прошлогодишњег финала бољи је био Грађански и тесном победом од 2:1 освојио је титулу првака за 1926. годину.
Следеће сезоне Југославија је после четири године доминације препустила титулу београдског подсавеза вечитом ривалу БСК-у, али и прославила отварање новог стадиона и победу над великим Ференцварошем из Будимпеште резултатом 5:3.
Југославија се 1928. вратила на прво место београдског подсавеза, али у лигашкој завршници првенства није имала успеха и завршила је на последњем, шестом месту. У оквиру прославе 15 година постојања угостила је славну Аустрију из Беча и изгубила резултатом 3:6. Уследила је смена генерација која се поклопила златним добом највећег ривала БСК-а. У државном првенству 1929. заузето је треће а 1930. друго место. Те године, три играча Југославије учествовала су на првом светском првенству у Монтевидеу - Момчило Ђокић, Теофило Спасојевић и Бранислав Хрњичек. На међународној сцени, истиче се победа над Хунгаријом од 2:0.
Тридесете године Југославија је провела у сенци комшијског БСК-а и ривалских загребачких клубова Грађанског, Конкордије и ХАШК-а. И даље је играла значајну улогу у сваком такмичењу у којем је учествовала али никада више није успела да понови успех генерације из 1924. и 1925. Средином деценије Бранислав Секулић се вратио у клуб после каријере у Француској и Швајцарској, а 1936. у клуб је стигао Александар Петровић, који је постао први стрелац, љубимац навијача и предводник екипе у годинама до гашења клуба. Освојено је друго место у првенству 1934/35 године и треће место 1938/39. Многи успеси су постигнути у сусретима са најбољим клубовима [[Енглеска|Енглеске]] ([[ФК Челси|Челси]]), [[Француска|Француске]] ([[ФК Расиг|Расинг]], [[ФК Ред Стар|Ред стар]]), [[Аустрија|Аустрије]] (ФК [[Адмира Беч|Адмира]], [[ФК Рапид Беч|Рапид]]), [[Мађарска|Мађарске]] [[ФК Ујпешт|Ујпешт]]), [[Италија|Италије]] ([[ФК Амбросиана|Амбросиана]]) и других земаља. За клуб су у овом периоду наступали и будући играчи Црвене звезде Љубомир Ловрић и Предраг Ђајић, и Партизана Александар Атанацковић.
=== Други светски рат и гашење клуба ====
Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] мења име у ''СК 1913'' и под тим називом наступа од 1941. до 1944., <ref>[http://books.google.pt/books?id=J4lNKB5Apx4C&pg=PA9&lpg=PA9&dq=sk+jugoslavija+sk+1903&source=bl&ots=JJ215jtu6X&sig=e7obq5r0Aozur21UlLOXeQ-nf6o&hl=en&sa=X&ei=cWdbUPyZFsHJhAfDl4GQAw&ved=0CFQQ6AEwCTgK#v=onepage&q=sk%20jugoslavija%20sk%201903&f=false BSK - Jugoslavija, Sećanja na prvi Večiti Derbi] autora Živka M. Bojanića, strana 179.</ref> Такмичи се у српској лиги у којој је освојио прво место у сезони 1941./42. и био другопласирани у следеће две сезоне,<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Мирослав Миловановић: Наш плави буквар], страна 85.</ref> изгубивши обе титуле од највећег ривала, [[ОФК Београд|БСК-а]]. 1944. првенство престаје да се игра а рад је обновио 1945, али се почиње реогранизацијом целокуоног спортског живота и исте године клуб је угашен. Стадион, опрема и велики број играча је предат и прешао у новоформирани клуб [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]. Тако да многи данас Звезду сматрају наследником овог фудбалског клуба.
| |||