СК Југославија — разлика између измена

Југославија је [[1923]]. године, након три сезоне доминације [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а, освојила првенство београдског подсавеза и квалификовала се за завршницу првог званичног државног првенства, које се играло по куп систему. Иако је у полуфиналу испала од [[НК САШК Напредак|САШК]]-а, ово је била најава великог успеха у наредне две сезоне.
 
Наредне сезоне Југославија је постала првак државе. У финалу, одиграном у [[Загреб]]у, [[12. октобар|12. октобра]] [[1924]]., савладала је [[ХНК Хајдук Сплит|сплитски Хајдук]] резултатом 2:1 и постала први српски клуб који је освојио државно првенство.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 52.</ref> Југославија је следеће сезоне одбранила титулу, победивши [[5. јул]]а [[1925]]., поново у [[Загреб]]у, домаћи [[1. ХШК Грађански|Грађански]] са 3:2.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 53.</ref> Ове године постигнут је и велики успех на међународној сцени - побеђена је [[ФК Славија Праг|Славија из Прага]] резултатом 4:2. Трофејну генерацију Југославије чинили су: голман [[Драгутин Немеш]], затим [[Милутин Ивковић]], [[Бранко Петровић]], [[Михаило Начевић]], [[Алојз-Лојда Махек]], [[Света Марковић]], [[Дамјан Ђурић]] (у другој сезони [[Александар Ђорђевић]]), [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]], [[Стеван Лубурић]], [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душан Петковић]] и [[Бранислав Секулић]]. Тренер који је предводио тим до обе шампионске титуле био је још један Чех, [[Карел Блаха]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 68..</ref>
 
=== Смена генерација ===
Након одбране титуле, клуб остаје без дотадашњег игралишта на Тркалишту, и принуђен је да две године чека на завршетак новог на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]]. Иако су играчи због тога имали проблема у одржавању редовних тренинга ипак су успели да, по трећи узастопни пут, стигну до финала државног првенства. Међутим, у репризи прошлогодишњег финала бољи је био [[1. ХШК Грађански|Грађански]] и тесном победом од 2:1 освојио је титулу првака за [[1926]]. годину.
 
Следеће сезоне Југославија је после четири године доминације препустила титулу београдског подсавеза вечитом ривалу [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-у, али и прославила отварање новог стадиона и победу над великим [[ФК Ференцварош|Ференцварошем]] из [[Будимпешта|Будимпеште]] резултатом 5:3.
 
Југославија се [[1928]]. вратила на прво место београдског подсавеза, али у лигашкој завршници првенства није имала успеха и завршила је на последњем, шестом месту. У оквиру прославе 15 година постојања угостила је славну [[ФК Аустрија Беч|Аустрију из Беча]] и изгубила резултатом 3:6. Уследила је смена генерација која се поклопила златнимса добомпочетком златног доба највећег ривала [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-аa. У државном првенству [[1929]]. заузето је треће, а [[1930]]. друго место. Те године, три играча Југославије учествовала су на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|првом светском првенству]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]] - Момчило[[Бранислав ЂокићХрњичек]], [[Теофило Спасојевић]] и Бранислав[[Момчило ХрњичекЂокић]]. На међународној сцени, истиче се победа над [[МТК|Хунгаријом]] од 2:0.
 
=== Тридесете године ===
Тридесете године Југославија је провела у сенци комшијског [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а и ривалских загребачких клубова [[1. ХШК Грађански|Грађанског]], [[ХШК Конкордија|Конкордије]] и [[ХАШК]]-а. И даље је играла значајну улогу у сваком такмичењу у којем је учествовала али никада више није успела да понови успех генерације из [[1924]]. и [[1925]]. Средином деценије [[Бранислав Секулић]] се вратио у клуб после каријере у [[Француска|Француској]] и [[Швајцарска|Швајцарској]], а [[1936]]. у клуб је стигао [[Александар Петровић (фудбалер рођен 1914)|Александар Петровић]], који је постао први стрелац, љубимац навијача и предводник екипе у годинама до гашења клуба. Освојено је друго место у првенству 1934/35 године и треће место 1938/39. Многи успеси су постигнути у сусретима са најбољим клубовима [[Енглеска|Енглеске]] ([[ФК Челси|Челси]]), [[Француска|Француске]] ([[ФК Расиг|Расинг]], [[ФК Ред Стар|Ред стар]]), [[Аустрија|Аустрије]] (ФК [[ФК Адмира Беч|Адмира]], [[ФК Рапид Беч|Рапид]]), [[Мађарска|Мађарске]] ([[ФК Ујпешт|Ујпешт]]), [[Италија|Италије]] ([[ФК Амбросиана|Амбросиана]]) и других земаља. За клуб су у овом периоду наступали и будући играчи [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] [[Љубомир Ловрић]] и [[Предраг Ђајић]], и [[ФК Партизан|Партизана]] [[Александар Атанацковић]].
 
ДоКлуб је до [[1941]]. ширио је своју делатност и на друге спортске гране, па је осим фудбалске имао и секције: [[атлетика|лакоатлетску]], [[бициклизам|бициклистичку]], [[атлетика|тешкоатлетску]], [[зимски спортови|зимскоспортску]], [[бокс]]ерку, [[кошарка]]шку, [[пливање|пливачку]] и [[стони тенис|стонотенисерску]]. Екипно првенство државе, осим фудбалера, освајали су и [[рвање|рвачи]], а поједини чланове те секције су готово у свим категоријама дуги низ година освајали првенство Југославије.
=== Други светски рат и гашење клуба ====
Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] мења име у ''СК 1913'' и под тим називом наступа од 1941. до 1944., <ref>[http://books.google.pt/books?id=J4lNKB5Apx4C&pg=PA9&lpg=PA9&dq=sk+jugoslavija+sk+1903&source=bl&ots=JJ215jtu6X&sig=e7obq5r0Aozur21UlLOXeQ-nf6o&hl=en&sa=X&ei=cWdbUPyZFsHJhAfDl4GQAw&ved=0CFQQ6AEwCTgK#v=onepage&q=sk%20jugoslavija%20sk%201903&f=false BSK - Jugoslavija, Sećanja na prvi Večiti Derbi] autora Živka M. Bojanića, strana 179.</ref> Такмичи се у српској лиги у којој је освојио прво место у сезони 1941./42. и био другопласирани у следеће две сезоне,<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Мирослав Миловановић: Наш плави буквар], страна 85.</ref> изгубивши обе титуле од највећег ривала, [[ОФК Београд|БСК-а]]. 1944. првенство престаје да се игра а рад је обновио 1945, али се почиње реогранизацијом целокуоног спортског живота и исте године клуб је угашен. Стадион, опрема и велики број играча је предат и прешао у новоформирани клуб [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]. Тако да многи данас Звезду сматрају наследником овог фудбалског клуба.
 
=== Други светски рат и гашење клуба ====
До 1941. ширио је своју делатност и на друге спортске гране, па је осим фудбалске имао и секције: лакоатлетску, бициклистичку, тешкоатлетску, зимскоспортску, [[бокс]]ерку, [[кошарка]]шку, [[пливање|пливачку]] и [[стони тенис|стонотенисерску]]. Екипно првенство државе, осим фудбалера, освајали су и [[рвање|рвачи]], а поједини чланове те секције готово у свим категоријама дуги низ година освајали првенство Југославије.
Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] мења име у ''СК 1913'' и под тим називом наступа од [[1941]]. до [[1944]]., <ref>[http://books.google.pt/books?id=J4lNKB5Apx4C&pg=PA9&lpg=PA9&dq=sk+jugoslavija+sk+1903&source=bl&ots=JJ215jtu6X&sig=e7obq5r0Aozur21UlLOXeQ-nf6o&hl=en&sa=X&ei=cWdbUPyZFsHJhAfDl4GQAw&ved=0CFQQ6AEwCTgK#v=onepage&q=sk%20jugoslavija%20sk%201903&f=false BSK - Jugoslavija, Sećanja na prvi Večiti Derbi] autora Živka M. Bojanića, strana 179.</ref> Такмичи се у српској лиги у којој је освојио прво место у сезони 1941./42. и био другопласирани у следеће две сезоне,<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Мирослав Миловановић: Наш плави буквар], страна 85.</ref> изгубивши обе титуле од највећег ривала, [[ОФК Београд|БСК-а]]. Године [[1944]]. првенство престаје да се игра, а рад је обновиообновљен [[1945]]., али се почиње реогранизацијомса целокуоногреорганизацијом целокупног спортског живота и исте године клуб је угашен. Стадион, опрема и великиопрема бројсу играчапредати јеновоформираном предат и прешао у новоформирани клубклубу [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]., Такоу дакоји многије данаспрешао Звездуи сматрајувелики наследникомброј овогиграча фудбалскогСК клуба1913 и [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а.
 
Фудбалери су постизали победе над најбољим клубовима [[Енглеска|Енглеске]] ([[ФК Челси|Челси]]), [[Француска|Француске]] ([[ФК Расиг|Расинг]], [[ФК Ред Стар|Ред стар]]), [[Аустрија|Аустрије]] (ФК [[Адмира Беч|Адмира]], [[ФК Рапид Беч|Рапид]]), [[Мађарска|Мађарске]] ([[ФК Ференцварош|Ференцварош]], [[МТК|Хунгарија]], [[ФК Ујпешт|Ујпешт]]), [[Чехословачка|Чехословачке]] ([[ФК Славија Праг|Славија]]), [[Италија|Италије]] ([[ФК Амбросиана|Амбросиана]]) и др.
 
== Стадион ==