СК Југославија — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Исте године започело је и прво организовано фудбалско такмичење у новој држави, првенство Српског лоптачког савеза, у којем се такмичило неколико најбољих српских клубова (сви из Београда). У прва два издања овог такмичења (сезоне 1919./20. и 1920./21.) Југославија је заузела друго место, иза [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а.<ref>[http://www.rsssf.com/tabless/serv-wom20.html Србија 1919./20.] извор: rsssf.com</ref><ref>[http://www.rsssf.com/tabless/serv-wom21.html Србија 1920./21.] извор: rsssf.com</ref> СК Југославија се у почетку концентрисала на играње ових локалних утакмица и стабилизацију клуба, а прва гостовања уследила су [[1920]]. У гостима је савладан [[ХАШК]] са 2:0, што је била прва победа неког српског клуба у [[Загреб]]у. Клуб је још гостовао у [[Сплит]]у и [[Сарајево|Сарајеву]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 64.</ref>
 
Нагли успон клуба почео је [[1921]]. године. Стварање шампионске генерације је почело довођењем голмана [[Сретен Жујовић (фудбалер)|Сретена Жујовића]] и младих нападача [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драгана Јовановића]] и [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душана Петковића]]. Следеће године из подмлатка су пристигли дефанзивац [[Милутин Ивковић]] и везиста [[Стеван Лубурић]]. И чувени [[Благоје Марјановић]], будућа звезда [[ФК Београдски спорт клуб|БСК-а]], играо је у ово време у подмлатку Југославије. Почело се и са пријатељским сусретима са клубовима из [[Чехословачка|Чехословачке]], [[Румунија|Румуније]], [[Немачка|Немачке]]...<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 65.-66.</ref>
 
Југославија је [[1923]]. године, након три сезоне доминације [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а, освојила првенство београдског подсавеза и квалификовала се за завршницу првог званичног државног првенства, које се играло по куп систему. Иако је у полуфиналу испала од [[НК САШК Напредак|САШК]]-а, ово је била најава великог успеха у наредне две сезоне.
 
=== Тридесете године ===
Тридесете године Југославија је провела у сенци комшијског [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а и ривалских загребачких клубова [[1. ХШК Грађански|Грађанског]], [[ХШК Конкордија|Конкордије]] и [[ХАШК]]-а. И даље је играла значајну улогу у сваком такмичењу у којем је учествовала али никада више није успела да понови успех генерације из [[1924]]. и [[1925]]. Средином деценије [[Бранислав Секулић]] се вратио у клуб после каријере у [[Француска|Француској]] и [[Швајцарска|Швајцарској]], а [[1936]]. у клуб је стигао [[Александар Петровић (фудбалер рођен 1914)|Александар Петровић]], који је постао први стрелац, љубимац навијача и предводник екипе у годинама до гашења клуба. Освојено је друго место у првенству 1934/35 године и треће место 1938/39. Многи успеси су постигнути у сусретима са најбољим клубовима [[Енглеска|Енглеске]] ([[ФК Челси|Челси]]), [[Француска|Француске]] ([[ФК Расиг|Расинг]], [[ФК Ред Стар|Ред стар]]), [[Аустрија|Аустрије]] ([[ФК Адмира Беч|Адмира]], [[ФК Рапид Беч|Рапид]]), [[Мађарска|Мађарске]] ([[ФК Ујпешт|Ујпешт]]), [[Италија|Италије]] ([[ФК Амбросиана|Амбросиана]]) и других земаља. За клуб су у овом периоду наступали и будући играчи [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] [[Љубомир Ловрић]] и [[Предраг Ђајић]], и [[ФК Партизан|Партизана]] [[Александар Атанацковић]], као и [[Миливоје Ђурђевић]] и [[Милован Ћирић]] који су после рата носили дрес оба нова вечита ривала.
 
Клуб је до [[1941]]. ширио своју делатност и на друге спортске гране, па је осим фудбалске имао и секције: [[атлетика|лакоатлетску]], [[бициклизам|бициклистичку]], [[атлетика|тешкоатлетску]], [[зимски спортови|зимскоспортску]], [[бокс]]ерку, [[кошарка]]шку, [[пливање|пливачку]] и [[стони тенис|стонотенисерску]]. Екипно првенство државе, осим фудбалера, освајали су и [[рвање|рвачи]], а поједини чланове те секције су готово у свим категоријама дуги низ година освајали првенство Југославије.
 
Након рата и гашења клуба, стадион је предат новооснованој [[ФК Црвена звезда|Црвеној звезди]].
 
== Клупске боје ==
 
== Ривалство са БСК-ом ==
 
== Трофеји ==
== Тренери ==
Ово је непотпуна листа тренера СК Југославија:<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], стране 153.-154.</ref>
{{col-begin}}
{{col-3}}
*{{flagicon|TCH}} Алојз Махек (1913.-?)
*{{flagicon|Kingdom of Yugoslavia}} [[Данило Стојановић]] (1923.-1924.)
*{{flagicon|Austria}} Ханс Стрнед (1928.-?)
*{{flagicon|Kingdom of Yugoslavia}} [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]] (1933)
{{col-3}}
*{{flagicon|Hungary|1940}} Карољ "Драгутин" Немеш (1934.)<ref>[http://www.fkvojvodina.com/download.php Владислав Бељански, Јован Дејановић, Лука Дотлић, Коста Хаџи и Јован Виловац: Пола века], страна 105.</ref>
*{{flagicon|Kingdom of Yugoslavia}} Ива Кумануди (1935.-?)
*??? Роберт Ланг (1939.-1940.)
*{{flagicon|Kingdom of Yugoslavia}} Мира Стевановић (1940.-?)
{{col-end}}
 
== Председници ==
{{col-begin}}
{{col-3}}
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} [[Данило Стојановић]] (1913.-1919.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Александар Јовић (1919.-1922.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Јанко Шафарик (1925.-1928.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Ж.Јевђенијевић (1928.-1931.)
{{col-3}}
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Јанко Шафарик (1931.-1932.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Мутимир Коџић (1932.-1933.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Милутин Станојловић (1935.-1938.)
* {{flagicon|Yugoslavia|kingdom}} Александар Тадић (1938.-1941.)
{{col-end}}
 
== Извори ==
{{извори}}