СК Југославија — разлика између измена

нема резимеа измене
== Историја клуба ==
=== Оснивање и почеци ===
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[16. август]]а [[1913]]. године у Београду основао ''СК Велика Србија'', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.</ref><ref name="фудбал у србији">[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
 
Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.-56., 58.</ref><ref name="фудбал у србији"/> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]].
Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.<ref name="фудбал у србији"/>
 
ВећНакон [[6.озбиљних август]]априпрема [[1913]].и тренинга, клуб је одиграо своју прву утакмицу [[8. септембар|8. септембра]] [[1913]]., а противник је био [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 59.-60.</ref> Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски [[Српски мач]] резултатом 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.</ref>
 
У периоду до почетка рата, Велика Србија је неколико пута гостовала у тадашњој [[Аустроугарска|Аустоугарској]]. На утакмицама у [[Темишвар]]у, [[Арад]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]] стекла је велике симпатије локалног српског становништва, а и остварила неколико запажених резултата.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.-61.</ref>
 
== Ривалство са БСК-ом ==
{{Главни чланак|Вечити дерби (БСК - Југославија)}}
У првим годинама развоја фудбала, [[Београд]] није имао чисто фудбалски клуб. Клубови као што су [[ФК БАСК|Соко]] или [[Српски мач]] били су заправо само секције већих спортских друштава. То се променило [[1911]]. када је основан [[БСК]], као први искључиво фудбалски клуб у Београду. Захваљујући томе, БСК се развијао брже од осталих и убрзо преузео примат у београдском фудбалу. Велика Србија је основана [[1913]]. као други чисто фудбалски клуб у престоници, и одмах је показала тежњу да преузме вођство од [[БСК]]-а. Састављен је тим од најбољих играча из Београда и Крагујевца, доведени су интернационалци из Чешке, стадион је завршен за мање од два месеца и клубу је пришао приличан број угледних личности. После рата, оба клуба су обновљена у практично истом саставу, и ривалство је само продубљено. Штампа је овај дерби прогласила ''вечитим''.
 
Ипак, корени ривалства ова два тима сежу чак и у време пре него што је Југославија основана, и потичу од њеног оснивача [[Данило Стојановић-Чика Дача|Данила Стојановића-Чика Даче]]. Почетком [[1912]]. у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је играна утакмица између БСК-а, чији је у то време Чика Дача био потпредседник, и домаће [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]], чији је био оснивач. Чика Дача је једним писмом пре утакмице јавио управи Шумадије састав БСК-а и дао неколико корисних савета, што му је у управи ''плавих'' замерено, те је након утакмице избачен из клуба. Годину дана касније је, у тежњи да створи клуб равноправан БСК-у, основао Велику Србију.
 
Ривалство су продубили спортски успеси које су Југославија и БСК постизали. Током читавог међуратног периода смењивали су се на месту најбољег београдског клуба и стално били у борби за врх табеле, било међусобно, било са клубовима из [[Загреб]]а и [[Сплит]]а. Успеси су привукли готово подједнак број навијача на обе стране, и предратни вечити дерби није био ништа мањи догађај за [[Београд]] од оног послератног.
 
Такође, ривалству су допринели и комшијски односи два клуба. Све до [[1925]]. оба клуба су имали своја игралишта на Тркалишту, раздвојена само уским колским пролазом. И када су, због изградње Техничких факултета, морали да се селе, остали су близу један другом. Југославија је [[1927]]. подигла стадион на месту данашњег [[Стадион Црвена звезда|стадиона Црвене звезде]], а [[БСК]] се [[1929]]. преселио недалеко одатле, на место где је данас [[Стадион Партизана|стадион Партизана]].
 
Први дерби је одигран [[8. септембар|8. септембра]] [[1913]]. на новоизграђеном игралишту Велике Србије, пред 1000 гледалаца. Резултат је био 0:2 за БСК, а стрелци су били [[Милета Недић]] и [[Андрија Којић]]. Прву победу Југославија је забележила у четвртом дербију, [[21. новембар|21. новембра]] [[1920]]., на свом терену, уз два гола [[Раденко Митровић|Раденка Митровића]]. Последњи забележени дерби је одигран [[15. август]]а [[1943]]. године на стадиону БСК-а пред 7000 гледалаца, и у њему је славио домаћин резултатом 5:2. Посета је и током рата била одлична, па је тако забележено да је дерби [[9. август]]а [[1942]]. на стадиону БСК-а (2:1 за домаће) пратило 16000 гледалаца.
 
Укупно је, у периоду од [[1913]]. до [[1943]]. одиграна '''141''' утакмица ова два тима. БСК је добио '''74''', Југославија '''42''', а нерешено је било '''25''' пута. Укупна гол разлика је 310:233 у корист БСК-а. Рекордна победа остварена је [[25. новембар|25. новембра]] [[1923]]. када је Југославија славила у гостима са 9:1. Најтежи пораз Југославија је доживела [[7. април]]а [[1929]]. на свом терену - БСК је победио са 1:7.
 
Највише голова за Југославију постигли су [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]] (22), [[Бранислав Секулић]] (19) и [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душан Петковић]] (15). Највише дербија у дресу Југославије одиграли су [[Мирослав Лукић (фудбалер)|Мирослав Лукић]] (43), [[Александар Петровић]] (41) и [[Момчило Ђокић]] (40).
 
== Трофеји ==