Георге Георгију-Деж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod
Ред 33:
Након што је [[Црвена армија]] ослободила Румунију, Деж је постао нови секретар КП Румуније. Године [[1947]], учествовао је у принудној абдикацији краља [[Михајло Румунски|Михајла]] и де факто постао најутицајнији политичар у Румунији. Разлаз Источног блока с [[Југославија|Југославијом]] [[1948]]. године, Деж је искористио да као [[Титоизам|„титоисте“]] оптужи и осуди неке утицајније чланове партије. Године [[1954]], накратко је напустио функцију секретара Румунске радничке партије и вршио само функцију премијера Румуније, али се већ следеће године вратио на функцију секретара. Године [[1956]], подупро је [[Мађарска револуција 1956.|интервенцију Варшавског пакта против Мађарске]].
 
Године [[1958]], Совјетски Савез је повукао своје послдњепоследње трупе из Румуније, што је Деж искористио као прилику да Румунију учини што независнијом од Совјета, политика коју ће да наставинаставити и његов наследник, [[Николаје Чаушеску]]. Укинута је већина совјетско-румунских друштава за међусобну сарадњу и обновљене претензије на [[Бесарабија|Бесарабију]], односно тадашњу [[Молдавска ССР||Молдавску ССР]] у саставу Совјетског Савеза. Током послдњихпоследњих година своје владавине, Деж је успоставио сарадњу са неким земљама Првог светаЗапада, од којихизмеђу најзапаженијеосталог са [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].
 
Георге Георгију Деж умро је од [[рак плућа|рака плућа]] у [[Букурешт]]у 19. марта 1965. године.<ref>{{cite web|url=http://thefinalphaseforum.invisionzone.com/lofiversion/index.php/t1487-50.html|title=TFP > Alexander Litvinenko Assassination|accessdate=6. IX 2012.}}</ref> Био је сахрањен у маузолеју у букурештанском Парку слободе (године [[1990]], посмртни остаци су му ископани и сахрањено на градском гробљу).