Википедија

Мишковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
налепнице и категорија
Нема описа измене
Ред 1:
{{početnik|02|11|2012}}
{{аски}}
{{би}}
Народно предање (Које је сакупљајући грађу за етнографску расправу о Бањанима 1912 и 1940 године дјелимично приближио Светозар Томић и др.Ђурђића Петковић у глснику Цетињског Музеја) каже да су ,Мисковици и Кокотовици најстарије породице у Бањанима (Општина Никшић),да славе Светог Тому и прислузују Петров дан. У то вријеме Парез је био познат и изузетно погодан за узгој винове лозе и да су Парезани били изузетно моћни и економски јаки. Народно предање каже да је у земану на сабор код њиховог храма (црква Светог Апостола Томе у Парезу, која се данас на жалост налази у рушевинама) долазило по 70 седленика са сребреним седлима,и да је по томе пољана испод цркве св.Апостола Томе на којој су везани коњи добила назив сребрена пољана како се и дан данас назива. У овој цркви причестили су се војници војводе Влатка Вуковића при одласку у бој на Косово. Чувеним,богатим и у вакту силним и знаменитим Парезанима око 1585 год. у походе дође Иво Сењанин и потпуно их разори.Послије пораза Парезанско племе се распада,једа дио пребјегне на десну страну Требисњице,у Заводје (предио Паника),задржавајући старо презиме Парезанин (по мјесту Парезу),гдје их и данас има ,као и у Билећи ,Требињу,Београду и у другим мјестима широм европе и свијета .А Мисковици и Кокотовици у Петровиће(на Мишковића брда,Корољин До и Успутницу Кокотовици ).Због разнијех околности дио Кокотовица сјели из Бањана (Невесиње,Кривошије,Корјенице,Никшић и другим мјестима широм европе и свијета). Сви Кокотовици у Херцеговини подстичу од Мата,који се сјели у Невесиње 1855 г. За првог родоначелника Кокотовица сматра се Митар који је побјегао из Пареза од зулума Сењаним Ива. Бојеци се освете ,дио Мишковића из Корољина Дола пребјегне у Босну,у околину Рогатице,гдје њихови потомци и данас живе...
Narodno predanje (Koje je sakupljajuci gradju za etnografsku raspravu o Banjanima 1912 i 1940 godine djelimicno priblizio Svetozar Tomic i dr.Djurdjica Petkovic u glsniku Cetinjskog Muzeja) kaze da su ,Miskovici i Kokotovici najstarije porodice u Banjanima (Opstina Niksic),da slave Svetog Tomu i prisluzuju Petrov dan. U to vrijeme Parez je bio poznat i izuzetno pogodan za uzgoj vinove loze i da su Parezani bili izuzetno mocni i ekonomski jaki. Narodno predanje kaze da je u zemanu na sabor kod njihovog hrama (crkva Svetog Apostola Tome u Parezu, koja se danas na zalost nalazi u rusevinama) dolazilo po 70 sedlenika sa srebrenim sedlima,i da je po tome poljana ispod crkve sv.Apostola Tome na kojoj su vezani konji dobila naziv srebrena poljana kako se i dan danas naziva. U ovoj crkvi pricestili su se vojnici vojvode Vlatka Vukovica pri odlasku u boj na Kosovo. Cuvenim,bogatim i u vaktu silnim i znamenitim Parezanima oko 1585 god. u pohode dodje Ivo Senjanin i potpuno ih razori.Posle poraza Parezansko pleme se raspada,jeda dio prebjegne na desnu stranu Trebisnjice,u Zavodje (predio Panika),zadrzavajuci staro prezime Parezanin (po mjestu Parezu),gdje ih i danas ima ,kao i u Bileci ,Trebinju,Beogradu i u drugim mjestima sirom evrope i svijeta .A Miskovici i Kokotovici u Petrovice(na Miskovica brda,Koroljin Do i Usputnicu Kokotovici ).Zbog raznih okolnosti dio Kokotovica seli iz Banjana (Nevesinje,Krivosije,Korjenice,Niksic i drugim mjestima sirom evrope i svijeta). Svi Kokotovici u Hercegovini poticu od Mata,koji se seli u Nevesinje 1855 g. Za prvog rodonacelnika Kokotovica smatra se Mitar koji je pobjegao iz Pareza od zuluma Senjanim Iva. Bojeci se osvete ,dio Miskovica iz Koroljina Dola prebjegne u Bosnu,u okolinu Rogatice,gdje njihovi potomci i danas zive...
Непозната су имена наших предака до прошлога вијека.Од тада се памти име Голуба Митрова Мишковића који је имао 9 синова,а то су били:Теодосије,Јефтимије,Мато,Зелен,Ђуро,Лука,Ристо,Пајо и још једног коме је заборављено име,који је прешао у католичанство и заузимао истакнуто мјесто у аустријској дипломатији.Према непотпуним изворима од њега је водио поријекло истакнути Титов генерал Иван Мишковић.Из писаних извора наводи се да је око 1860-е године њихов брат Мато преселио из Петровића у Вилусе гдје и данас живе његови потомци ,а њихов брат Лука и синовац Раде Пајов са породицама 1889-е године у Вукојевац код Куршумлије,чији потомци данас живе у Београду,Лазаревцу ,Батајници ,Бору и селу Мађари у Топлици.Њихова мајка(жена Голубова) је била од Јовановића из Требиња ,од оног рода од којег је и нас славни светитељ Василије Острошки.Она је одвела као сироче у род једног дјеверицица ,који се скрасио на Хуму ,оженио миразусом ,и од којег воде поријекло тамосњи Мисковици. Ово братство је дало Манастиру два свјестеника и то игумана Теодосију и калуђера Јефтимија.
Nepoznata su imena nasih predaka do prosloga vijeka.Od tada se pamti ime Goluba Mitrova Miskovica koji je imao 9 sinova,a to su bili:Teodosije,Jeftimije,Mato,Zelen,Djuro,Luka,Risto,Pajo i jos jednog kome je zaboravljeno ime,koji je presao u katolicanstvo i zauzimao istaknuto mjesto u austrijskoj diplomatiji.Prema nepotpunim izvorima od njega je vodio porijeklo istaknuti Titov general Ivan Miskovic.Iz pisanih izvora navodi se da je oko 1860-e godine njihov brat Mato preselio iz Petrovica u Viluse gdje i danas zive njegovi potomci ,a njihov brat Luka i sinovac Rade Pajov sa porodicama 1889-e godine u Vukojevac kod Kursumlije,ciji potomci danas zive u Beogradu,Lazarevcu ,Batajnici ,Boru i selu Madjari u Toplici.Njihova majka(zena Golubova) je bila od Jovanovica iz Trebinja ,od onog roda od kojeg je i nas slavni svetitelj Vasilije Ostroski.Ona je odvela kao siroce u rod jednog djevericica ,koji se skrasio na Humu ,ozenio mirazusom ,i od kojeg vode porijeklo tamosnji Miskovici. Ovo bratstvo je dalo Manastiru dva svjestenika i to igumana Teodosiju i kaludjera Jeftimija.
По свој прилици Теодосије је био најстарији од браће .Поуздано се зна да је 1833 године ступио на дужност игумана Манастира Косјерево .Теодосије је међу народом уживао општу популарност и поштовање ,и сматра се као једна од најзнајцајнијих личности тога времена. Теодосије је био по свестеницком звању игуман а по народном и игуман и ban,а 1863 г.под Острогом Књаз Никола га именује за једног од водећих старјешина за Херцеговину. Теодосије 1859 г.из иностранства набавља прво звоно у Манастир Косијерево као и у читаву Херцеговину. Због овог смјелог подухвата и свог националног рада бива мућки отрован у Мостару од стране турака крајем 1863 г. А да би се испунило обецање које је Књаз Данило дао Теодосију, 1882 г.из Манастира Здребаоника пренесене су Мошти светог Арсенија другог Архиепископа, у Манастир Косијерево. Из ових братстава, на крвавим поприштима гинуло је доста људи у разним временским размацима. посто ми није познато раздобље за неке од њих,овом приликом нећу наводити имена... Потомци Мишковића
Po svoj prilici Teodosije je bio najstariji od brace .Pouzdano se zna da je 1833 godine stupio na duznost igumana Manastira Kosjerevo .Teodosije je medju narodom uzivao opstu popularnost i postovanje ,i smatra se kao jedna od najznajcajnijih licnosti toga vremena. Teodosije je bio po svestenickom zvanju iguman a po narodnom i iguman i ban,a 1863 g.pod Ostrogom Knjaz Nikola ga imenuje za jednog od vodecih starjesina za Hercegovinu. Teodosije 1859 g.iz inostranstva nabavlja prvo zvono u Manastir Kosijerevo kao i u citavu Hercegovinu. Zbog ovog smjelog poduhvata i svog nacionalnog rada biva mucki otrovan u Mostaru od strane turaka krajem 1863 g. A da bi se ispunilo obecanje koje je Knjaz Danilo dao Teodosiju, 1882 g.iz Manastira Zdrebaonika prenesene su Mosti svetog Arsenija drugog Arhiepiskopa, u Manastir Kosijerevo. Iz ovih bratstava, na krvavim popristima ginulo je dosta ljudi u raznim vremenskim razmacima. posto mi nije poznato razdoblje za neke od njih,ovom prilikom necu navoditi imena... Potomci Miskovica
поред Никшића ,Требиња и горе наведених мјеста живе и у Њемачкој ,Русији,Америци,Аустралији и разним крајевима наше планете.
pored Niksica ,Trebinja i gore navedenih mjesta zive i u Njemackoj ,Rusiji,Americi,Australiji i raznim krajevima nase planete.
 
{{клица-презиме}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мишковић”