Соња Хлебш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Нема описа измене
Ред 1:
{{би}}
{{Прерађивање|||||Биографије}}
{{Биографија
| име = Соња
Ред 18:
| држава_смрти = [[Швајцарска]]
}}
'''Соња Хлебш''' ([[Крањ]], [[23. март]] [[1927]] — , [[31. август]] [[2005]]) је била словеначка [[глумица]]. Многи мисле да је она била прототип '''Даре Нијагаре''', јунакиње стрипа који је цртала и објављивала у [[новине „Јеж“|новинама „Јеж“]] [[Деса Глишић]], једна од ретких жена [[карикатуриста]] на овим просторима.{{чињеница|date=11. 2012Шездесетих година прошлог века, Хлебшова је била једина иа имиџом [[Вамп]] жене и када би прошетала, Београдом, у хаљини са дезеном тигрове коже, мало је било мушкараца који се нису осврнули за њом.}}
'''Соња Хлебш''' ([[Крањ]], [[23. март]] [[1927]] — , [[31. август]] [[2005]]) је била словеначка [[глумица]].
 
У Београд ју је довео [[Бојан Ступица]], 1949. године у [[Југословенско драмско позориште]]. У [[Београд]]у је и научила српски језик. У Словенији је оставила првог мужа [[Берт Сотлар|Берта Сотлара]] да би се удала за једног од највећих српских глумаца [[Љубиша Јовановић|Љубишу Јовановића]]. Због њене раскошне лепоте и у позоришту и на филму је играла најчешће улоге заводница. То јој је дозлогрдило и офарбавши косу у смеђе, почела је велику битку за разбијање мита о Плавуши као о глупој и фаталној жени.
Многи мисле да је она била прототип '''Даре Нијагаре''', јунакиње стрипа који је цртала и објављивала у [[новине „Јеж“|новинама „Јеж“]] [[Деса Глишић]], једна од ретких жена [[карикатуриста]] на овим просторима.{{чињеница|date=11. 2012.}}
 
Писала је у „Политици“ кратке приче, прво под именом Софија Рудолф (Софија је њено право име, а Рудолф име њеног оца), а потом и под правим именом. Крајем шездесетих се озбиљно разбољева и лечи у [[Швајцарска|Швајцарској]]. У „Политици“ 31. августа 2005. године је изашла [[читуља]] коју је објавила породица њеног трећег супруга: „Драги пријатељи, нажалост нисам доспјела опростити се од Вас, јер ме је судбина претекла. Стога Вам овим редовима захваљујем за све што смо заједно на овом свету дошивели. Можда ће нас судбина једном поново спојити.“ Иако је боловала целог живота Соња Хлебш је поживела више од осамдесет година. Сахрањена је у [[Ријека (град)|Ријеци]].
Шездесетих година прошлог века, Хлебшова је била једина иа имиџом [[Вамп]] жене и када би прошетала, Београдом, у хаљини са дезеном тигрове коже, мало је било мушкараца који се нису осврнули за њом.
 
У Београд ју је довео [[Бојан Ступица]], 1949. године у [[Југословенско драмско позориште]]. У [[Београд]]у је и научила српски језик.
 
У Словенији је оставила првог мужа [[Берт Сотлар|Берта Сотлара]] да би се удала за једног од највећих српских глумаца [[Љубиша Јовановић|Љубишу Јовановића]].
 
Због њене раскошне лепоте и у позоришту и на филму је играла најчешће улоге заводница. То јој је дозлогрдило и офарбавши косу у смеђе, почела је велику битку за разбијање мита о Плавуши као о глупој и фаталној жени.
 
Писала је у „Политици“ кратке приче, прво под именом Софија Рудолф (Софија је њено право име, а Рудолф име њеног оца), а потом и под правим именом. Крајем шездесетих се озбиљно разбољева и лечи у [[Швајцарска|Швајцарској]].
 
У „Политици“ 31. августа 2005. године је изашла [[читуља]] коју је објавила породица њеног трећег супруга:
 
„Драги пријатељи, нажалост нисам доспјела опростити се од Вас, јер ме је судбина претекла. Стога Вам овим редовима захваљујем за све што смо заједно на овом свету дошивели. Можда ће нас судбина једном поново спојити.“
 
Иако је боловала целог живота Соња Хлебш је поживела више од осамдесет година. Сахрањена је у [[Ријека (град)|Ријеци]].
 
==Улоге==