Арман Фалер — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот: додато fa:آرمان فالیر)
Рођен је у [[Мезин]]у у ''[[департмани Француске|департману]]'' [[Лот и Гарона]], [[Француска]]. Студирао је право и радио адвокат у [[Нерак]]у, започевши политичку каријеру као општински одборник (1868), а касније градоначелник (1871), и одборник у скупштини департмана Лот и Гарона (1871). Био је жестоки [[републиканизам|републиканац]], па је изгубио позицију у мају 1873, након пада [[Луј Адолф Тјер|Тјера]], али је у фебруару 1876. изабран за одборника у Нераку. У скупштини је био као републикански левичар, потписао је протест од 18. маја 1877, и био реизабран пет месеци касније.
 
On je 1880. је постао државни подсекретар у министарству унутрашњих послова под министром [[Жил Фери|Жилом Феријем]] (мај 1880. до новембра 1881). Од 7. августа 1882. до 20. фебруара 1883. је био министар унутрашњих послова, а током месец дана (од 29. јануара 1883) је био и [[Списак премијера Француске|премијер]]. Његова влада је морала да се суочи са питањем протеривања претендената на француски трон у вези са прокламацијом [[Жером Наполеон Бонапарта|Жерома Наполеона Бонапарте]] из јануара 1883. Фалер није био у стању да се суочи са притисцима опозиције, и дао је оставку кад је [[Француски сенат|Сенат]] одбацио његов пројекат. Наредног новембра га је [[Жил Фери]] поставио за министра јавног образовања, и спровео је разне реформе у школском систему.
 
Фалер, који је у ово време био болестан {{чињеница|date=01. 2011.}}, није био у стању да се суочи са притисцима опозиције, и дао је оставку кад је [[Француски сенат|Сенат]] одбацио његов пројекат. Наредног новембра га је [[Жил Фери]] поставио за министра јавног образовања, и спровео је разне реформе у школском систему.
 
Дао је оставку у марту 1885. Две године касније је постао министар унутрашњих послова у влади [[Морис Рувије|Мориса Рувијеа]]. Затим је променио ресор и постао министар правде. На позицију министра унутрашњих послова се вратио у фебруару 1889, а коначно поново био на челу министарства правде од марта 1890 до фебруара 1892. У јуну 1890. је са 417 гласова за и 23 гласа против изабран у сенат као представник свог департмана (Лот и Гарона). У сенату се није мешао у међупартијске размирице, али је задржавао свој утицај међу републиканцима.
 
У марту 1899. је изабран за председника сената, и задржао је ту позицију до јануара 1906, када је изабран од стране савеза левичарских група из оба дома као кандидат за председника републике. Изборе је добио у првом кругу са 499 гласова против 371 гласа за његовог противника [[Пол Думер|Пола Думера]]. Фалер је био жестоки противник [[смртна казна|смртне казне]] и помиловао је многе затворенике осуђене на смрт.
 
Фалер је био жестоки противник [[смртна казна|смртне казне]] и помиловао је многе затворенике осуђене на смрт.
 
== Референце ==
 
{{Председници Француске}}
 
{{Commonscat|Armand Fallières}}
 
{{DEFAULTSORT:Фалер, Арман}}
 
[[Категорија:Рођени 1841.]]
[[Категорија:Умрли 1931.]]