Иво Етеровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м srpski navodnici |
м ситнеж |
||
Ред 17:
| држава_смрти = [[Србија]]
}}
'''Иво Етеровић''' ([[Сплит]], [[Краљевина Југославија]], [[1. јануар]] [[1935.]] - [[Београд]], [[Србија]], [[24. новембар]] [[2011.]]), југословенски и српски [[уметник]] [[фотограф|фотографије]], један од најстаријих и најистакнутијих чланова Фото савеза Србије и Удружења ликовних, примењених уметника и дизајнера Србије.
Школовао се у фирми „[[Лајка]]“ у [[Вецлар]]у (-{Leitz, Vetzlar}-), [[Немачка]], а специјализовао фотографију у боји у „[[Феранија|Феранији]]“ (-{Ferrania}-, [[Милано]]), [[Италија]]. На јавној фотографској сцени запажен [[1956]], и од тада делује професионално у струци. Краће време провео као фото-репортер у јединицама УН на [[Блиски Исток|Блиском Истоку]] ([[1957]]), а затим у истом звању (или као уредник фотографије) радио у редакцијама У раздобљу од [[1960.]] до [[1970.]], делујући као члан Фото клуба Београд (од јесени 1959), постао је један од најактивнијих, и највише награђиваних, српских и југословенских фотографа на међународним изложбама фотографије. Почетком седамдесетих година више се усмерио на деловање у професији, пре свега фотографији као примењеној уметности, а након своје изложбе „Жене" (Београд, 1975), готово сасвим је запоставио колективна излагања, окренувши се ==Теме и мотиви==
Од средине шездесетих година претежно заинтересован за теме из живота, [[портрет]]е и урбане структуре. Из те продукције, углавном рађене у техници црно-беле фотографије, издвајао је неуобичајене лирске призоре и догађаје и показивао их на изложбама. Та врста фото-бележака одише притајеним хумором, анегдотом и гротеском, и та тема чини окосницу његовог раног раздобља.
Од почетка седамдесетих година његов израз се сажима и усмерава на два плана: у првом се обраћа појединим темама (градови, људи...) које згушњава у целине – самосталне изложбе („Са Оријента“, [[1961]], „Жене“, [[1974]], „Београд који волим“, [[1976]], „Фотографије Сплита“, [[1979]], „Фотографија и плакат“, [[1981]], „1113 разгледница Београда“, [[1991.]] и друге).
У истом раздобљу покреће и серију ауторских фото-монографија „Брач“ ([[1975]]), „Њихови дани“ ([[1977]]) (монографија о [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу]] и његовој Крајем седамдесетих година усмерава интересовање на фото-графичке експерименте у боји.
Линија 31 ⟶ 39:
У том раздобљу можда највише уједињује сензибилитет медитеранског духа, са наглашеном склоношћу да се графички знак употреби као израз за једноставност у откривању реда.
==Изложбе и књиге==
Излагао је на великом броју заједничких
==Литература==
|