Мождани живци — разлика између измена

м
Враћене измене 94.189.194.217 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot
м (Враћене измене 94.189.194.217 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot)
[[Слика:Kranijalni zivci.JPG|мини|десно|300п|Шема можданих живаца]]
'''Мождани''' или '''лобањски нервиживци''' ({{јез-лат|nn. craniales}}) су део [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из [[мозак|мозга]] (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових [[нервживац]]а, који се означавају нулом и [[римски бројеви|римским бројевима]] (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.<ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
''Моторни лобањски нервиживци'' ([[нервживац покретач ока|-{III}-]], [[трохлеарни нервживац|-{IV}-]], [[нервживац одводилац|-{VI}-]], [[помоћни нервживац|-{XI}-]] и -{[[подјезични нервживац|-{XII}-]]) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастим мишићима]] на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити [[нервна ћелија|нервих ћелија]]. ''Сензитивни'' или ''чулни лобањски нервживци'' ([[крајњи нервживац|0]], [[мирисни нервиживци|-{I}-]], [[видни нервживац|-{II}-]] и [[тремно-пужни нервживац|-{VIII}-]]) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине ''мешовити нервиживци'' ([[трограни нервживац|-{V}-]], [[нервживац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни нервживац|-{IX}-]] и [[нервживац луталац|-{X}-]]) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви ([[нервживац покретач ока|-{III}-]], [[нервживац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни нервживац|-{IX}-]] и [[нервживац луталац|-{X}-]]) садрже и парасимпатичка влакна која припадају [[аутономни нервни систем|аутономном нервном систему]], а служе за инервацију [[глатки мишић|глатке мускулатуре]] и [[жлезде|жлезда]].<ref>{{cite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}</ref><ref>{{cite book |author=Марушић А |title=Анатомија човјека |publisher=Медицинска наклада |year=2002}}</ref>
 
Нервна влакна кранијалних нераваживаца су подељена у пет функционалних група:
 
* ''општи соматски еферентни аксони'' који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
{| cellspacing=0 cellpadding=2 border=1
!bgcolor=lightyellow align="center" width="10%" | Ознака
!bgcolor=lightyellow align="center" width="20%"| Назив нерваживца
!bgcolor=lightyellow align="center" width="70%"| Главне функције
|-
|align="center"|0
|align="center"|[[Крајњи нервживац]]
|Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу [[носна дупља|носне дупље]] и [[вомероназални органи|вомероназалних органа]], а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.
|-
|align="center"|-{I}-
|align="center"|[[Мирисни нервиживци]]
|Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела [[носна дупља|носне дупље]], горњег дела [[носна преграда|носне преграде]] и [[горња носна шкољка|горњих носних шкољки]].
|-
|align="center"|-{II}-
|align="center"|[[Видни нервживац]]
|Преноси визуелне информације из [[мрежњача|мрежњаче]] [[око|ока]].
|-
|align="center"|-{III}-
|align="center"|[[НервЖивац покретач ока]]
|Инервише [[горњи прави мишић|горњи]], [[доњи прави мишић|доњи]] и [[унутрашњи прави мишић]], [[доњи коси мишић]], [[мишић подизач горњег очног капка]], [[мишић сфинктер зенице]] и [[цилијарни мишић]].
|-
|align="center"|-{IV}-
|align="center"|[[Трохлеарни нервживац]]
|Инервише [[горњи коси мишић]].
|-
|align="center"|-{V}-
|align="center"|[[Трограни нервживац]]
|Састоји се од [[офталмички нервживац|офталмичког]] (-{V<sub>1</sub>}-), [[горњовилични нервживац|горњовиличног]] (-{V<sub>2</sub>}-) и [[доњовилични нервживац|доњовиличног живца]] (-{V<sub>3</sub>}-), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију [[мастикаторни мишићи|мастикаторне мускулатуре]].
|-
|align="center"|-{VI}-
|align="center"|[[НервЖивац одводилац]]
|Инервише [[спољашњи прави мишић]].
|-
|align="center"|-{VII}-
|align="center"|[[нервЖивац лица]]
|Инервише [[мимични мишићи|мимичну мускулатуру]] и [[мишић узенгије]], прима чулне информације из предње 2/3 [[језик (орган)|језика]] и обезбеђује секретомоторну инервацију за [[сузна жлезда|сузне]] и [[пљувачне жлезде]] (осим [[паротидна жлезда|паротидне]]).
|-
|align="center"|-{VIII}-
|align="center"|[[Тремно-пужни нервживац]]
|Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.
|-
|align="center"|-{IX}-
|align="center"|[[Језично-ждрелни нервживац]]
| Инервише [[стилофарингеални мишић]], прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за [[паротидна жлезда|паротидну жлезду]].
|-
|align="center"|-{X}-
|align="center"|[[НервЖивац луталац]]
|Инервише мускулатуру [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[меко непце|меког непца]] и [[једњак]]а, глатку мускулатуру [[душник]]а, [[плућа]] и [[дигестивни тракт|дигестивног тракта]], [[срчани мишић]], контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних [[Орган (анатомија)|орган]]а, прима чулне информације из разних структура итд.
|-
|align="center"|-{XI}-
|align="center"|[[Помоћни нервживац]]
|Спољашња грана нерваживца инервише [[стерноклеидомастоидни мишић|стерноклеидомастоидни]] и [[трапезасти мишић]], док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
|-
|align="center"|-{XII}-
|align="center"|[[Подјезични нервживац]]
|Инервише [[мишићи језика|језичну мускулатуру]] и [[гениохиоидни мишић]].
|}
 
{{-}}
{{Кранијални нервиживци}}
 
[[Категорија:Мождани нервиживци|*]]
 
{{Link GA|az}}