Ацетат — разлика између измена

Вода настаје реакцијом -{H⁺}- јона из -{COOH}- групе и -{ОН-}- групе из [[натријум хидроксид]]а. [[Натријум ацетат]] се издваја при овој реакцији као бео талог на дну епрувете. [[Сирћетна киселина]] са неком од својих соли са [[алкални метали|алкалним металима]] гради врло стабилне [[пуфер]]е који се користе ради постизања одречене -{[[pH вредност|pH]]}- вредности. Ацетати као соли јаких база и сирћетне киселине реагују базно у процесу хидролизе.<ref name="McMurry3rd"/> Постоје случајеви када ацетати не реагују базно, већ неутрално и то приближно код -{СН₃COONH₄}-, где су оба јона слаба и имају сличне производе растворљивости у води. Ацетати нису соли [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]] само са неорганским базама. Постоје и органска једињења која су само због своје органске природе названа [[естар|естри]], а која настају реакцијом [[естерификација|естерификације]] у којој учествује [[киселина]] и [[алкохол]], у присуству најчешће концентроване [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. Долази до стварања естара карактеристичних особина. Постоји неклико огледа који показују природу ацетата.<ref name="McMurry3rd"/> Одмери се приближно иста количина [[натријум ацетат|натријум-ацетата]] и воде и то се помеша, загрева до кључања, а потом хлади нагло под млазом хладне воде. У тако охлађеном раствору при додавању неколико кристала исте соли, долази до бурне и јасно видљиве [[кристал|кристализације]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> Гради и токсична једињења, а познат је [[Олово(II) ацетат|оловни шећер]].