Керамика — разлика између измена

==Народна керамика на Балкану==

Лончари, сељачке занатлије израђују све [[Грнчарија |лончарске производе]] који народу задовољавају све потребе за оваковом робом. Они ваде лончарску земљу на нарочитим местима и затим је гњече и месе и у неким крајевима је употребе без икаквих примеса а по некад јој додају лончарски камен. Земља се обрађује на лончарском точку („котуру“) који може да се покреће руком или ногом. Производи се израђују прстима (палац, средњи прст и кажипрст) и уз помоћ специјалних комадића коже као и дрвеног алата који сличи ножу. Производ се суши и после се пече у пећи. Постоји пећ са каналима за регулисање ватре које је савршенија и пећи које ове канале немају као удубљења у земљи и озиданим сводом и ватром која струји од једног отвора ка другом. Ова керамика се не оставља неишарана већ се боји и шара и онда се поново пече да се боја прими. Најпростије је прскање једном бојом најчешће црном помоћу кованог корене од папрати. За белу боју служи нарочита бела земља а остале се боје купују. Што је културнија средина употребљава се више глазуре.<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.''</ref>

Од врста и облика керамике могу се поменути, ћупови са поклопцима, посуде са грлом за течности- стуцке, рукатке, врчеви и чутуре затим пекве за печење хлеба и пецива, разне врста тањира посуде и за цвеће све до савремених форми шољица, пехара, сланика па и дечјих играчака- Керамика је према северозападувише глазирана и оцаљена и више ошарана док је према југу и истоку једноставнија.<ref name="EN" />