Грцизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
извори и литература |
||
Ред 1:
{{почетник|7|11|2012}}
'''Грцизми''' („грецизми“) су речи-позајмљенице, преузете из [[Грчки језик|грчког језика]] у
*''[[агрономија]]'' („агрос“ — поље + „номос“ — закон, обичај)
Ред 6:
*''[[хеликоптер]]'' („хеликс“ — спирала + „птерон“ — крило),
*''[[период]]'' („пери“ — око + „ходос“ — пут).
Грцизми чине један од најважнијих слојева европске културне лексике. Осим директног позајмљивања грчких израза или неологизама састављених од грчког, у српском језику постоје и полупреведенице и преведенице (нове речи према грчком обрасцу), деривати и семантичке позајмљенице (када прихваћена реч добија друго, ново, значење у новом језику).<ref>Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, ''Жива антика'', Скопље, 1980.</ref>
== Извори ==
{{извори}}
==Литература==
* Слапшак, Светлана, „Семантички усуд грчких позајмљеница у српском“, ''Жива антика'', год. 28, св. 1-2, Скопље, 1978.
* Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, ''Жива антика'', год. 30, св. 1-2, Скопље, 1980, стр. 88-93
* Миодраг Стојановић, „Грецизми у српском језику“, ''Даница'', Београд, год. 10 (2003), стр. 323-330
* Јасна Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику : осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања“, ''Јужнословенски филолог'', књ. 65 (2009), Београд, стр. 375-403
== Види још ==
| |||