Википедија

Slaviša B. Prešić — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
категорије, сортирање, портал биографија
словне грешке
Ред 1:
{{početnik|13|11|2012}}
'''Slaviša B. Prešić ''' ([[Kragujevac]], [[25. mart]] [[1933]]) je srpski [[matematika|matematičar]] i profesor univerziteta.
'''SLAVIŠA B. PREŠIĆ: BIOGRAFIJA'''
 
Rodjen 25. marata 1933. u Kragujevcu, gde je završioZavršio osnovnu i srednju školu. Godine 1952. upisao se na grupu za matematiku Prirodno- matematičkog fakulteta u Beogradu gde je diplomirao 1958.godine. Doktorirao, na istom fakultetu, 1963. sa tezom pod nazivom "Prilog„Prilog teoriji algebarskih struktura"struktura“. Za asistenta na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, katedrtakatedra za matematiku, izabran je 1958. godine, za docenta 1963., za vanrednog profesora 1970., i najzad za redovnog profesora 1979. godine. U tom zvanju ostao do penzionisanja.
 
Školsku 1970/71 provodi u SR Nemačkoj, na nekoliko nemačkih univerziteta, kao dobitnik Humboltove stipendije, letnji semestersemestar 1979/80 provodi u SAD, na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, a školsku 1985/86 ponovo u SAD, na Kurantovom institutu, Njujorški univerzitet. Kraće je boravio u Sovjetskom savezu -na MGU 1979, u SAD - na Kurantovom insitutuinstitutu više puta u periodu 1986-90, u Grčkoj - na Atinskom univerzitetu 1987.
Naučni radovi Slaviše B. Prešića su iz oblasioblasti algebre, matematičke logike, funkcionalnih jednačina, metodike nastave matematike, metodologije, numeričke matematike, računarstva, a objavljuje ih u domaćim i stranim časopisima. Naučne rezultate su mu koristili, citirali, na njih se nadovezivali brojni matematičari, kako domaći tako i inostrani.
Rezultati, posebno oni iz oblasi funkcionalnih jednačina i numeričke matematike uvršćeni su mu u nekoliko monografija, recimo u:
l,* -{L. J., Lecture on Functional Equations and Their Applications, Academic Press, New York - London, 1966}-▼
* -{Kuczma Marek, Functional Equations in a Single Variable, PWN, Warszawa, 1968}- ▼
* -{Rudeanu, Sergiu, Boolean Functions and Equations, North Holland - American Elsevier, Amsterdam, London, New York, 1974}-▼
* Kurepa, DjuroĐuro, Viša Algebraalgebra -{I,}- i -{II}-, GradjevinskaGrađevinska Knjigaknjiga, Beograd, 1979.▼
Saopštavao je na više naučnih skupova, i ovde i u inostranstvu, izmedjuizmeđu ostalih na: VI medjunarodnommeđunarodnom kongresu logike, metodologije i filozofije nauka (Hanover, 1979), Seminaru za višu algebru MGU-a (Moskva, 1978), Kolokvijumu za matematičku logiku Kalifornijskog univerziteta (Berkli, 1980), Seminaru za matematičku logiku njujorškog gradskog univerziteta (Njujork, 1986), Seminaru za računarstvo Kurantovog instituta (Njujork, 1986), Seminaru za matematičku logiku Filadelfijskog univerziteta (Filadelfija, 1986), Kolokvijumu za matematiku univerziteta TempleTempl (Filadelfija, 1986), Seminaru za funkcionalne jednačine univerziteta Vaterlo (Vaterlo, 1986) i dr. ▼
▲l, J., Lecture on Functional Equations and Their Applications, Academic Press, New York - London, 1966
Predavanja na redovnim studijama držao iz raznih oblasti (algbrealgebre, matematičke logike, računarstva), pri čemu je kurseve iz matematičke logike i moderne algebre upravo on uveo na PMF.▼
▲Kuczma Marek, Functional Equations in a Single Variable, PWN, Warszawa, 1968
 
▲Rudeanu, Sergiu, Boolean Functions and Equations, North Holland - American Elsevier, Amsterdam, London, New York, 1974
▲Kurepa, Djuro, Viša Algebra I,II, Gradjevinska Knjiga, Beograd, 1979.
▲Saopštavao je na više naučnih skupova, i ovde i u inostranstvu, izmedju ostalih na: VI medjunarodnom kongresu logike, metodologije i filozofije nauka (Hanover, 1979), Seminaru za višu algebru MGU-a (Moskva, 1978), Kolokvijumu za matematičku logiku Kalifornijskog univerziteta (Berkli, 1980), Seminaru za matematičku logiku njujorškog gradskog univerziteta (Njujork, 1986), Seminaru za računarstvo Kurantovog instituta (Njujork, 1986), Seminaru za matematičku logiku Filadelfijskog univerziteta (Filadelfija, 1986), Kolokvijumu za matematiku univerziteta Temple (Filadelfija, 1986), Seminaru za funkcionalne jednačine univerziteta Vaterlo (Vaterlo, 1986) i dr.
▲Predavanja na redovnim studijama držao iz raznih oblasti (algbre, matematičke logike, računarstva), pri čemu je kurseve iz matematičke logike i moderne algebre upravo on uveo na PMF.
Pored toga je osnovao i rukovodio nizom naučno-istraživačkih seminara (iz teorije automata, teorije grupa, funkcionalnih jednačina, matematičke logike, metodologije, računarstva, veštačke inteligencije).
Линија 24 ⟶ 21:
Od posebnog značaja je Seminar iz matematičke logike koji radi već 50 godina i kroz koji je prošao brojan logički podmladak, kao i Jugoslovenski seminar za matematičku logiku koji radio 15 godina.
Pored seminara, naučni podmladak je podizao i rukovokovodjenjemrukovođenjem desetinama magistarskih radova i dvadesetak doktorskih teza, držanjem brojnih predavanja po univerzitetima širom zemlje, držanjem čitavog niza javnih predavanja na radiju, televiziji, Kolarčevom univerzitetu, studentskim centrima.
Bavio se takodjetakođe i osavremenjavanjem nastave matematike u srednjim i osnovnim školama, za koje je napisao više knnjigaknjiga, bio jedan od glavnih tvoraca novih planova i programa u SR Srbiji, i održao čitav niz predavanja na seminarima za srednjoškolske i osnovno-školske nastavnike.
Slaviša B. Prešić je takodjetakođe vidno učestvovao u raznimoraznim oblicima društvene delatnosti. Dve godine (1978-80) je upravnik Instituta za matematiku, bio je član saveta OOUR-a, a dugi niz godina je šef Katedre za algebru i matematičku logiku. Podstakao je i veoma aktivno radio na reformi planova i programa studija matematike, posebno onih delova koji se odnose na algebru, logiku i računarstvo.
Pored toga, u periodu 1972-76 je bio član Prosvetnog saveta SR Srbije i predsednik Komisije za matematiku, kada je bio idejni tvorac i jedan od glavnih aktivnih učesnika pri izradi savremenih planova i programa matematike za osnovnu i srednju školu. Godinama je saradjivaosarađivao sa Matematičkim insitutominstitutom u Beogradu (bio je predsednik Saveta, član Naučnog veća, rukovodilac projekata za matematičku logiku, algebru i veštačku inteligenciju).
Godinama je bio član redakcije časopisa Publication-{Publications de l'InsitutInstitut MathemaiqueMathématique}-, a u periodu 1972-78 je bio glavni urednik jugoslovenskog stručno-metodičkog časopisa "Matematika". Od 1991. do penzionisanja bio je član i predsednik univerzitetske Komisije za matematiku i računarstvo.
 
<small>UMNA-Umetnost i Nauka, Beograd</small>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Slaviša_B._Prešić”