Светозар Марковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато hr:Svetozar Marković |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
== Биогpафија ==
[[Слика:Svetozar Marković.JPG|thumb|250px|
Рођен је од оца Радоја, среског начелника, и мајке Стане који су имали још петоро деце, ћерке Катарину, Персиду, Христину и Милицу и сина Јеврема. Радоје се као удовац оженио 1853. Маријом - Мацом (1822-1905), рођеном Рајић, удовицом Пантелејмина - Панте Перишића (1817-1852). Радоје Марковић је умро 1854. године, о деци се старала његова друга жена Марија.<ref>Нинослав Станојловић: „Генерал Љубивој Г. Перишић (1846-1921) - живот и професионални пут“, стр. 83-84, у публикацији „[http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GALASNIK%2034/Glasnik%2034.pdf Гласник“, број 34], Историјски архив Ваљево, 2000. године.</ref>
Линија 28 ⟶ 30:
Светозар Марковић био је први поборник [[реализам|реалистичког правца]] у [[књижевност]]и и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права [[револуција|револуционарним путем]]. Његово главно дело, ''[[Србија на истоку (дело Светозара Марковића)|Србија на истоку]]'', расправља о [[социологија|друштвеним]], [[економија|економским]] и [[политичке науке|политичким]] проблемима Србије са социјалистичких позиција. Врло рано је показао интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем [[Николај Чернишевски|Чернишевског]], [[Александар Херцен|Херцена]] и [[Николај Доброљубов|Доброљубова]].
▲[[Слика:Svetozar Marković.JPG|thumb|250px|лево|''Биста Светозара Марковића испред истоимене универзитетске библиотеке у Београду'']]
У јеку процвата [[романтизам|романтизма]] у [[романтизам у српској књижевности|српској књижевности]], објавио чланак је ''Певање и мишљење'', и потом расправу ''Реални правац у науци и животу'', ([[1871]] — [[1872]]), којима је покушао да изазове преокрет у српској књижевности. По Марковићу, песници су били криви за рђав укус публике, сујеверје народа и одсуство јасних социјалних и [[култура|културних]] перспектива тадашњег српског друштва. Он притом није штедео ни највеће песнике српског романтизма, [[Лаза Костић|Лазу Костића]] и [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], док је према [[Јован Јовановић Змај|Јовану Јовановићу Змају]] имао више обзира.
| |||