Франо Супило — разлика између измена

нема резимеа измене
({{би}})
Нема описа измене
| година_рођења = 1870.
| место_рођења = [[Цавтат]]
| држава_рођења = [[Аустро-УгарскаАустроугарска]],
| дан_смрти = 23.
| месец_смрти = мај
| држава_смрти = [[Велика Британија]]
}}
'''Франо Супило''' ([[Цавтат]], [[Аустроугарска]], [[30. новембар]] [[1870]] — [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]], [[23. мај]] [[1917]]) је био хрватски политичар.
Хрватски политичар рођен 30. студеног 1870. у Цавтату у обитељи Иве и Маре (рођ. Гуљемовић). Отац Иво био је зидар подријетлом из Ускопља (малог села у сјеверозапданом дијелу Конавала), мајка Мара из Обода код Цавтата и вукла је подријетло из талијанске обитељи Гуглиеми. По завршетку петог разреда основне школе уписује се у троразредну грађанску школу. С пријатељима оснива тајно друштво који си задаје за циљ промиџбом се борити против њемачке превласти. Слоган друштва био је: "Доле са свим што на Ниемце сиећа!" Пригодом боравка пријестолонасљедника Рудолфа и његове супруге Стефаније у Дубровнику (ожујак 1885.) у тренутку свечаног дочека Супило одлучује принчевски пар не поздравити скидањем капе како је било уобичајено. По свршетку грађанске школе хтио је постати поморски часник, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке који Супило није могао издвојити. Када није успио добити стипеднију у вељачи 1886. напустио је поморску школу. Почетком травња 1887. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По свршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.
 
== Биографија ==
Након побједе српско-аутономашке коалиције на опћинским изборима у Дубровнику (свибањ 1890.) стара идеја о покретању политичког листа сада је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило којем је идеја водиља била овим се листом супроставити србијанској промиџби. Супилов труд уродио је плодом и 7. вељаче 1891. у Дубровнику почиње излазити тједник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису попа Дукљанина у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име накладника у заглављу листа отиснуто је Супилово име. У то вријеме присташа је Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту закључује како хрватски народ има право, као и други славенски народи, на опстанак и уједињење што би требали разумијети и с тиме се солидаризирати и други јужнославенски народи. И ту се конкренто осврће на Србе који оспоравају "Име, развој и државно уједињење Хрватско" умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављује се други Супилов чланак у под насловом "Исправак" у којем износи тезу о преуређењу Аустро-Угарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требају творити државе свих народа који се налазе у склопу Аустро-Угарске.
 
ХрватскиРођен политичар рођенје 30. студеногновембра 1870. у Цавтату[[Цавтат]]у у обитељипородици Иве и Маре (рођ. Гуљемовић). Отац Иво био је зидар подријетломпоријеклом из Ускопља (малог села у сјеверозапданомсјеверозападном дијелу Конавала), мајка Мара из Обода код Цавтата и вукла је подријетлопоријекло из талијанскеиталијанске обитељипородице Гуглиеми. По завршетку петог разреда основне школе уписује се у троразредну грађанску школу. С пријатељима оснива тајно друштво који сисеби задаје за циљ промиџбомпропагандом се борити против њемачке превласти. Слоган друштва био је: "Доле''„Доле са свим што на Ниемце сиећа!"“'' Пригодом боравка пријестолонасљедникапрестолонасљедника Рудолфа и његове супруге Стефаније у Дубровнику (ожујакмарт [[1885.]]) у тренутку свечаног дочека Супило одлучује принчевски пар не поздравити скидањем капе како је било уобичајено. По свршетку грађанске школе хтио је постати поморски часникофицир, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке који Супило није могао издвојити. Када није успио добити стипеднију у вељачифебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком травњааприла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По свршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.
 
Након побједе српско-аутономашке коалиције на опћинскимопштинским изборима у Дубровнику[[Дубровник]]у (свибањмај [[1890.]]) стара идеја о покретању политичког листа сада је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило којем је идеја водиља била овим се листом супроставити србијанској промиџбипропаганди. Супилов труд уродио је плодом и 7. вељачефебруара 1891. у Дубровнику почиње излазити тједник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису попа Дукљанина у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име накладника у заглављу листа отиснуто је Супилово име. У то вријеме присташа је Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту закључује како хрватски народ има право, као и други славенски народи, на опстанак и уједињење што би требали разумијети и с тиме се солидаризирати и други јужнославенски народи. И ту се конкренто осврће на Србе који оспоравају "Име, развој и државно уједињење Хрватско" умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављује се други Супилов чланак у под насловом "Исправак" у којем износи тезу о преуређењу Аустро-Угарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требају творити државе свих народа који се налазе у склопу Аустро-УгарскеАустроугарске.
 
Након раскола у Странци права критизира Јосипа Франка држећи како је он ачетник опасне политике која под бучним шовинистичком фразама настоји хрватску политику повезати с Бечом. Те да Франк као слуга те политике омогућује стварање Хрватске која би постала средство аустријског продора на Балкан. У сијечњу 1890. покреће на Сушаку Нови лист, али у ожујку 1901. због цензуре прелази с листом у Ријеку гдје је закон о тиску нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа мијења 1907. у Ријечки нови лист. Унаточ трајним политичким и материјалним тешкоћама све до одласка у емиграцију у српњу 1914. устрајавати ће на тискању свога листа који је убрзо постао најутјецајнији опорбени лист у Хрватској. На основи искуства Хрватског народног покрета ( 1903.-1904.) у коме активно судјелује конципира основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започиње борбу за остварење својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети заиграти улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долази у оштар сукоба с Николом Пашићем и почетком липња 1916. иступа из Југославенског одбора јер већина у њему подупире Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређење будуће државе. Након иступања из Југославенског одбора па све до своје смрти наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенских земаља на равноправној бази. Преминуо је 23. рујна 1917. у Лондону. Супилово главно дјело је Политика у Хрватској које чине чланци из Ријечког новог листа. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године
 
== Види још ==
{{Портал|Биографија}}
* [[Југословенски одбор]]
 
{{DEFAULTSORT:Супило, Франо}}