Дневник је започела убрзо након поласка у пети разред (четврти према српском образовном систему). Прва прича описује одлазак на [[Јахорина|Јахорину]], како она каже, ''најлешшунајлепшу планину на свету''. Рат је почео мало пре њеног једанаестог рођендана 3. децембра 1991. Она је у дневнику описивала дешавања током те две године — нестанке гаса и струје, смрт пријатеља и бомбардовања, током којих се са породицом скривала у подрум, у којем су на крају проводили највећи део времена. Међутим, услед недостатка пара, Златини мајка и отац су радили, па је она неретко остајала сама у кући, уплашена и забринута за себе и своје рођаке и пријатеље. Бесна због смрти својих ближњих и сукобом уопште, Злата је написала ''ПРЕСТАНИТЕ ПУЦАТИ'' и ''МИР, МИР, МИР!'' У последњој поруци Мими од 17. октобра 1993, она открива и статистичке податке које је чула — 590 граната од пола пет ујутро; шесторо мртвих; 56 рањених; мислим да смо сами у овом паклу.<ref>{{Cite web|url=http://www.enotes.com/zlatas-diary-salem/zlatas-diary|title=Zlata's Diary Summary|accessdate=12. 11. 2012.|publisher=www.enotes.com}}</ref>
